Kako bi ZokiR. rešio problem visoke cene dozvola...

Што се тиче пихтија - истинит догађај.
Нека летње - јесења слава поодавно (не знам која беше), домаћин спремио свака му част.
Свака част и домаћици на разноразним ђаконијама, а међу њима и пихтије.
Шта је и који ђаво домаћицу терао да прави пихтије по топлом времену само она зна.
Елем. Сели гости, пијуцкају домаћу, мезе триста чуда и онда настаје урнебес.
Каже један:
- Људи, мени намигују пихтије.
Превртање од смеха, лудило.
"Добра газдина ракија, удара де треба, батали више пиће....." зајебанција до небеса.
- Попиздео онај, извади парче питија, а на њему ОКО.
Тек тад наста урнебес.
Умало да пропадне онолика клопа (кад би ми били гадљиви), али умало да погине газдарица. Једва живу главу изнела од мужа. Де да га овако обрука. Па цела Србија има да му се смеје.
Реконструкција:
Разлила газдарица пихтије, па док све спреми, да се мало ладну. Откуд се ту нашло жапче нико нема појма, главно је да је жапче ускочило и кад се пихтије стегле оно могло само да трепће.
После, на веселијој слави никад нисам био.

Uh... Pa dobro, jedu se i žabe...

Gliste su malo gadnije, mada, sećama se iz filma „Ta Amerika neki deo“ da su pravili sok od njih...

Za gliste je najdirljivija priča mog drugara, pecaroša, normalno!
Sprema mu keva neko porodično slavlje, masovku neku, slava li je bila, rođendan, više se ne sećam. Sprema se sve redno: predjelo, supa, sarme, pečenje... Slavlje treba da počne oko 13h pa drugar rešio da se iskrade iz kuće u cik zore i da ode malo na pecanje...

Poneo pecaljku, kutiju glisti i opleo po beloj ribi sve u šesnaest – vreme protiče neosetno...

Keva za to vreme sprema redno, završila sarme i stavila ih u špajz na pod da se hlade...

Drugar, u zlo doba, baci pogled na sat i vidi da ručak samo što nije počeo! Stušti se kući, ubaci pribor i kutiju sa glistama u špajz, opere se i sedne sa gostima.

Ide ručak, sve savršeno, dolazi red na sarme... Iznosi keva sarme, navale gosti na sarme – bile prvoklasne...! Jedu i jedu, ne znaju za dosta – mnogo dobre! Teče neobavezna konverzacija uz klopu, sve savršeno... Odjednom, tajac! Drugar se osvrće, ništa mu nije jasno kad primeti da svi gledaju u jednog od gostiju koji razjapljenih usta, drži viljušku sa komadom sarme na pola puta do usta a na viljušci se veselo migolji glista! Otrči on do špajza, kad tamo, ostavio konzervu sa glistama otvorenu i u njoj ni jedne gliste – sve se zavukle u sarme! Naravno, gosti počnu da povraćaju, što po stolu, što na putu ka kupatilu, nije drugar video sve detalje pošto je istog momenta zapalio iz kuće i nedelju dana nije smeo da se pojavi u kući...

Pisac ovih redova je nešto slično iskusio kad je ostavio otvorenu kutiju sa glistama i posle danima skupljao crvenkasto-crne „končiće“ po kući čudeći se otkud oni tu...! Još je veći problem kad je navedeni otišao na pecanje sa tom kutijom „sa glistama“ i na pecanju (naravno u nekoj vukojebini) utvrdio da nema ni jedne gliste u kutiji... Pecanje propalo ali je barem misterija „končića“ po kući razrešena...

SAVET: Preći u mušičare, moljci su relativno bezazleniji...

Za one koji nisu još TOTALNI i ZAKLETI mušičari još jedan savet: sve, sve, ali crve nikako ne ostavljajte nepoklopljene kada duže odsustvujete iz stana. Lično sam vodio borbu sa šest zilijardi muvetina veličine vrapca u stanu gde mi je stanovao brat koji je otišao na put netom posle pecanja a ja došao posle nedelju dana...! Bela, prozirna zavesa dužine 5 m je bila potpuno crna od pomenutih gadosti, bljak! Danima sam se borio sa zverima što nije bilo ni malo naivno zbog dimenzija istih (kad se zalete pa te zvrknu u glavu – milina!)... Bljak!

Živelo mušičarenje!

Joco,

Da sam juče umro, danas ne bi bio živ...

Mas na leba pa sa lukom?! Eto, i starci mogu nešto da nauče od mlađih! Svaka čast, moram i to probati!

Interesantno mi je kad sam jednom video drugara kako traži crni i beli luk poššto bez toga ne može da jede burek sa sirom! Bljak!
Međutim, drugog, trećeg dana istovetnog doručka rešim da i ja probam pa nek ide život! I, pogodićeš, dopalo mi se!!! Neverovatno, a da mi je neko da je to jestivo, ispovraćao bih mu se u krilo!

I mator konj se, ponekad, nauči rzati...

Boki,

Čim saznam kako se pronalaze ljudi koji rade u komunalnoj inspekciji, zovem ih da prođu pored Galovice petkom... Moramo prvo ispred „svog“ dvorišta počistiti (ili barem ne prljati) da bismo imali obraza (kredibiliteta) da pričamo o bilo čemu drugom!
Nemamo nikakvo pravo da tražimo čiste vode (čitaj: više ribe u istim, samim time) dok sami vršimo „defekaciju pored rupe“ (stari dobri Radovan, malo modifikovan)!

Ово јесте ван теме, па ако хоћете пребаците у вицеве.
Тип, нормално пијан, на ручку упорно покушава да исече брескву ножем и виљушком. Кад се смирио урнебес дали му тањир без нацртаних брескви.
Или кад човек, опет пијан, тражи уз пиће обичну воду, а ортаци захвате из акваријума и покупе и гупику. То се после вукло по суду као покушај тровања - тужио их.
Да ли неко од вас зна или је чуо за покојног Живу хармоникаша из Зрењанина.
Он је једном пијан пишао уз млад багрем, па како је онда носио онај стари громби капут, закопча дугмиће око багрема. Он крене, багрем га распали.... и тако док се није отео и покидао дугмиће. Успут виче - шта ме бијеш, ја сам Жива, а около умиру од смеха.
Успео је он са ортацима на пецању и да помеша чварке и ровце....

ПС
Стара пословица - Не сери око куће, први ћеш у говна да угазиш.
Не бацајте пикавце....

Bravo Rančiću;

Ovo je eklantan primer kako i mušičari imaju duha!
Još ako stigne ta „rankovača“ ima da mušičarimo sve u 16!

P.S.
Biće zanimljivo kad zafrljačeni pikavac padne na (normalno ćelavu) glavu ili još gore, na auto, nekom „Zemuncu“ sa utokom... Posle će vlasniku pikavca da bude vrlo zanimljivo: kad se probudi iz kome reći će: „U, jebo te, koji fleš! Mnogo jake cigare!“

Citat :

Mas na leba pa sa lukom?! Eto, i starci mogu nešto da nauče od mlađih! Svaka čast, moram i to probati!

Isključivo ovako jedem, bez luka mi je gadno. Maravno mislim na crni luk, može i mladi.

Citat :

SAVET: Preći u mušičare, moljci su relativno bezazleniji...

Nadam se da ti se želja neće obistiniti, pošto su moljci opasni po sve mušičarske materijale prirodnog porekla (dlaka, krzno, perje...), po ženinu bundu i džemper od mohera.

Ја, што сам обећо да донесем, кад долазим, не поричем.
Нагазио сам доообру стару ранковачу. Женина колегиница живи у селу, 15 км од Крагујевца, а има ракију прва лига. Сва ко вињак од бурета.
Није ни скупа.
Стварно, пошто је тамо у Бг добра ракија.

Rančiću, Rančiću,

DOBRA RAKIJA NEMA CENU!
Otkako sam počeo da pijem (tačnije rečeno da degustiram, pošto rakiju ne pijem redovno za razliku od piva) rakiju koju pravi ženin ujak iz Viče (iznad Guče) sve druge su mi „bljak!“! A dotle mi je bilo manje - više svejedno, jedino što sam u kafani naručivao Crnogorsku lozu kao standardni kvalitet(?) gde nema zajeba.

Prodaje je on ali nemam pojma da li je 5 ili 7 eura, pitaću ga. I ja je plaćam i to otkad sam video odakle šljiva za tu rakiju! Čovek ima par hektara šljive na brdu pod nagibom od 45 stepeni i odatle je skuplja! Ja sam ispustio dušu kad sam samo sišao do trećine brda i popeo se nazad bez ikakvog tereta, primera radi.

Tu se pazari rakija pa se siđe do Belice (koja je više Crnica – vidi moje kukumavčenje o ekologiji) pa se malo mlati (mušičari) klen pa se udari po plovkarenju i skobalju a sve uz „Vičanku“, milina jedna!

A u BG-u teško da možeš da kupiš dobru rakiju, obično su Zozovače (neka me neko ispravi ako grešim)...

Digresija: pre neki dan me čovek nudi rakijom a meni se nešto nije htelo pa uzmem pivo. On uzme rakiju, domaća, iz njegovog sela. Počnemo priču o pravljenju rakije i ja mu kažem da kad bude pekao onih prvih litar (ili već) metila sačuva i da mi da da sipam u posudu za tečnost za brisače. Čovek me zapanjeno pogleda i kaže: „Kakav prvi litar, pa to je najjača rakija! Mi to ne odvajamo, nego se pomeša sa ostalom rakijom – ne valja kad se to prvo odvadi!“
Inače, nije alkos, i na svu sreću još nije oslepeo od metila.
Toliko o „domaćoj rakiji“ – kupovati isključivo kod onih koji detaljno opišu kompletan proces proizvodnje a najbolje je prisustvovati istom (pogotovo što obično bude u doba svinjokolja, mljac!), tad si najsigurniji!

Zorane,
Ko o cemu baba o ustipcima.
Aman zaman kakve veze ima Galovica, ciste planinske vode, zabe, gliste i burek sa crnim lukom?
Ajd malo se koncetrisi, ruiniras temu koju si sam zapoceo.
Razumem da tebi puno stvari smeta ali daj da ovde pisemo o cenama dozvola. Ako si zainteresovan otvori temu o bacanju pikavaca, o popari (inace i za to ti je los (neekoloski recept), pihtije, sad i rakija kuku????
Ajd pisi nesto o tome sta te interesuje iz sveta musicarenja a ne samo neko kenjafte. Ispade da ti je sve drugo jasno osim bacanja pikavaca na celave glave zemunaca.
Pozdrav

Tako je Vlajkoni,

Pozlatile ti se reči (slova)!

Pokrenuo sam temu „univerzalnih dozvola“ koje će glasiti na donosioca a ti si to (kratko) popljuvao sa komentarom da je to nemoguće. Ne vidim zašto bi bilo nemoguće ako pričamo o posebnim dozvolama koje izdaje korisnik pojedinih voda? Primera radi, da se Galovici da upravlja kanalima Galovicom i Petracom i da Valjevčani zatraže iste takve dozvole za Galovicu i Petrac – a što im ne bi dali ako se u tome nađe neki (ekonomski) interes? Uostalom, na dozvolama se upisuju podaci pa što se (dogovorno) ne bi „greškom“ izostavili podaci a da budu markirane kao „UNI 1“, „UNI 2“ itd. I ako te dozvole pokazuješ samo korisnicima voda koji su i upisali „UNI 1“, „UNI 2“ itd., ne vidim u čemu je problem?

No, da se vratim na osnovni problem: PIKAVCI! „Pikavci“ (sa ili bez navodnika) SU STANJE SVESTI, no to si i sam shvatio, naravno. Svest (gde si Boki!) koja se lako formira kod stoke (pardon, naroda) – ciframa sa puno nula kroz kazne!

Neka sve dozvole budu apsolutno besplatne za sve moguće i nemoguće vode, uzalud nam je sve to ako rečnim koritima bude tekla sumporna kiselina (bez navodnika!) A TEĆI ĆE DOK GOD BUDE „PIKAVACA“ (SA ILI BEZ NAVODNIKA) NA SVE STRANE!

Sve moguće i nemoguće (moje?) priče o pecanju, PA TIME I O MUŠIČARENJU, počinju i završavaju pitanjima iz EKOLOGIJE! Naučiću sve o mušičarenju, nije problem, učim celog života pa ću, valjda, i ovo savladati ali ako posle toga kao vrhunac sexa u ribolovu (mušičarenju) budem mogao da priuštim sebi odlazak kod Zeke i bacakanje kanapčeta po bazenu pošto neće biti gde da se REALNO peca – sve je uzalud, zar ne?

No, biće jednog dana i ovde reda i poretka, samo neće biti nas a ako ne bude reda i poretka – neće biti nas (upravo zbog toga) pa opet izađe na isto.

„Glupi“ Englezi u Temzi imaju rakove i to ne mutante sa šesnaest klješta a „do juče“ nisu smeli ni da priđu vodi a kamoli da umoče prst u istu! A problem sa Temzom imaju od srednjeg veka (i tad je bila žestoko zagađena, iako nije bilo industrije, fekalnim otpadom) pa su ga ipak nekako rešili.

Dok ne dođemo do tog nivoa džaba su sve priče o pecanju (mušičarenju), dozvolama i tsl. Očistimo vode i biće i ribe i pecanja do mile volje sa dozvolama ili bez njih, sa jebenim (izvinjavam se na izrazu ali mi stavljanje bilo čega u rezervate ograđene bodljikavom žicom ide na onu stvarčicu) „revirima“ ili bez njih – SVE VODE ĆE BITI JEBENI REVIR I BIĆE PUNE RIBE!

P.S.
Dosta za danas, idem da probam mas na leba sa lukom! Joco, svaka čast za recept!

J*****h rakova ima u Savi 2km ispod ispusta dve j****e kanalizacije u j*****m Beogradu. Pre 5-6 godina našao sam živog raka i dosta ljuštura u plićaku između Tramvajskog i Brankovog mosta, a obe govnare se izlivaju kod Sajma par km uzvodno

Inače ja odo sad da jedem j****u poparu, a engleskinje neću da diram makar se okupale u Temzi, mnogo su ružne

Majko moja,
uvek isto, mozda da te pitam nesto oko legalizacije na Zvezdari. Ovo ode u PM a ja necu da ispravljam krivu Drinu.
Pozdrav

Rakovi u Savi?

Dobro je da ima još poneki! Ljušture me više brinu – jesu li pocrkali prirodnom ili neprirodnom smrću?

Uh, nemoj me meračiti za poparu! (Nikad ne jedi pred gladnima, nepristojno je!)

Ima i poneka Engleskinja da valja ali Englezi su za to najmanje(?) krivi – nagomilali su milione imigranata iz bivših kolonija pa se krv pomešala i unela novi kvalitet...

Legalizacija na Zvezdari?

Ništa lakše! Odeš...
No, da ne gnjavimo ostale, verovatno ih to ne zanima.

"Ne vidim zašto bi bilo nemoguće ako pričamo o posebnim dozvolama koje izdaje korisnik pojedinih voda? Primera radi, da se Galovici da upravlja kanalima Galovicom i Petracom i da Valjevčani zatraže iste takve dozvole za Galovicu i Petrac – a što im ne bi dali ako se u tome nađe neki (ekonomski) interes? ....... ne vidim u čemu je problem?"
Vlajkoni je u pravu. Stanislave, brate moj......
Zorane,
Da bi Galovica ili bilo koje društvo dobilo vodu na gazdovanje - mora da konkuriše za gazdovanje ribarskim područjem koje obuhvata daleko više nego kanal Galovicu.
Ono što ti pričaš:
kad bi gazdovali (hipoteza) kanalom Galovica, morali bi po pravilniku i Zakonu da dokažete ministarstvu, pored mnogo drugih stvari, da je u kanalu Galovica autohtone riblje mase više od 70% i onda ministarstvo to proglasi vodom druge kategorije i možete da proglasite kao revir Galovica za koju je dozvoljeno izdavanje doplatne dozvole.
Ukoliko udruženje to sve ne dokaže preko institucija koje se time bave - nema prava da izdaje bilo kakvu doplatnu, dnevnu, petnaestominutnu ili bilo kakvu dozvolu.
Na kraju, zabole one iz Valjeva za kanal Galovicu ili Gružu.... koju ribu mi da im ponudimo da pecaju u zamenu za pastrmku - babušku ?
Teško da ribolovci mogu da utiču na državu da se odrekne zarade koja joj pada sa neba.
Već smo razglabali - to je 10 miliona evra godišnje za državu.

Evo da ispravim na intervenciju drugara.
Društvo dobija 100 dinara po dozvoli i 400 dinara (moje društvo) kao članarinu.
Od tih 5100 dinara, znači 500 ide društvu, PDV i mali deo državi, a glavni kolač uzima onaj ko gazduje vodom.
Kad se sve sabere i oduzme dođemo do toga da oko 70 % para dobija onaj ko gazduje vodom.
Šta uradi za te pare i gde i kako nestanu.....????

Ne nestanu Rančiću, ne nestanu,

Uredno se potroše na zaštitu voda od zagađenja, na poribljavanje, na izgradnju prilaznih puteva, na škole ekologije i pecanja za najmlađe, na izgradnju ekoloških toaleta u raznoraznim „revirima“ (sa ili bez navodnika), na izgradnju odmorišta na istima u kojima bi bili „etno“ restorančići sa osnovnim okrepljujućim sredstvima tipa rakija, pivo, sokovi ako baš mora, na izgradnju mini prodavnica na izglednim ribolovnim destinacijama sa najosnovnijim priborom, na angažovanje adokata radi gonjenja zagađivača i krivolovaca, na...

UH, DOBRO JE ŠTO ZAZVONI SAT I PROBUDI ME – ZAKASNIO BIH NA POSAO!

Zaboravih,

Ne treba Galovicu (kanal) podcenjivati kao ni bilo koju drugu vodu – nema vode koja ne bi bila interesantna za neki vid pecanja! Bitno je samo kako se njima „gazduje“ (izostaviti navodnike)! Ako se održava čistoća voda, ako se uredno poribljavaju u punom smislu te reči (ne izručivanjem par kofica ribica skupljenih sa koca i konopca) – svaka će biti zanimljiva za pecanje a tako i Galovica ili Knićko jezero Valjevčanima.

Uzmi kao primer jezero „Joca“ u kome sad vade štuke po 10 kg a do juče ni penkalaca nije bilo (dobro, za one koji vole da pecaju štuku je to raj)! Sve se može, samo kad se hoće... Zato i „tupim zube“ što privatno, što po ovom Forumu i nerviram mnoge, verovatno, ali to je jače od mene...

Kad si spomenuo Gružu (ja ga zovem Knićko jezero), tamo sam pecao više desetina puta i mnogo mi se sviđa(lo)! Prvi odlasci su bili pre par godina i to netom pošto su pioniri očistili jezero od kubika đubreta koje su pecaroši nataložili. Bilo je mnogo lepo, osim gužve za izglednija mesta. Kasniji odlasci su bili sve tužniji i tužniji, đubre se gomilalo nesmiljenom brzinom pa je 2008. bilo potrebno poći sa 5 - 6 džakova za đubre kako bi se očistilo par kvadratnih metara i moglo da se sedi bez povraćanja. Na kraju pecanja te džakove sam ubacivao u auto i nosio do prvog kontejnera i to više puta. Problem je što je slična količina đubreta bila i u vodi a jezero je namenjeno, o tragedije, vodosnabdevanju primarno!
Prošle, 2009. godine je bilo bolje! Negde u avgustu sam bio par puta i primetio sam ogromne plave plastične džakove pune đubreta a obale prilično čiste! U toku samog pecanja su par puta prošle ekipe i skupljale oko pecaroša novonastale količine đubreta! Hvala Darvinu da se nešto pokrenulo – samo da se tako nastavi!
Problem sa Knićem je što se oko njega nasađuju vikendice, kampovi pecaroša, što se kupa u njemu, peca a jezero je za vodosnabdevanje! Pecaroši su još najmanji problem – da ne ostavljaju tone đubreta...
Inače, po nekim analizama koje sam čitao, jezero odumire što nije ništa neobično a o tome bi država trebalo da povede računa... Naime, svako veštačko jezero u svetu kada se projektuje ima zacrtan životni vek za čijeg toka se planiraju alternative i/ili revitalizacija postojećeg jezera. To kod nas nikome ne pada na pamet niti se iko (ispravite me ako grešim) bavi time. Oko jezera se sadi drveće kako bi bilo hladovine za izletnike ili već, pri čemu se ne razmišlja da lišće sa tog drveća završava u vodi i tamo truli, ugrožavajući živi svet u vodi. Primera radi, oko ozbiljnih ribnjaka nema rastinja upravo iz tog razloga (prozivam Gorana i Danka da nešto kažu o tome).

Kad zrelo razmislimo, vrlo smo siromašni vodama (iako su nas drugačije učili u osnovnoj školi, pre 40-tak godina) i zato to malo što imamo treba dobro da čuvamo i unapređujemo!

Пре свега, немо' се качите олако; за то смо задужени Зека и ја. Али, помеути експорт-инструктор и моја маленкос' имамо Јоцу да нас мири...

Разумем и Зокија и Влајконија. Зокију бих поручио једно 'ладно пиво да одмори прсте од тастатуре и сачека - за све треба време, осим за друга Потемкмина&друштво. Влајконију бих поручио кувану меку на предвезу с пихтијама и да што пре крене у прелом књиге која би се бавила тактиком лова на муву, с посебним освртом на "како се то некад радило ко'екуде овуда...".

ZORAN R. ::

Rakovi u Savi?

Dobro je da ima još poneki! Ljušture me više brinu – jesu li pocrkali prirodnom ili neprirodnom smrću?

Nisu uopšte pocrkali. Da li si ti imao biologiju u školi
Kod najvećeg broja vrsta (rakova) razviće se odvija metamotfozom pri čemu dolazi do presvačenja, odbacivanja stare kutikule (ljušture), koja postaje mala, tesna i obrazovanja nove. Upravo to odbacivanje ljušture koje se javlja u određenim vremenskim intervalima (mislim da je i po nekoliko puta godišnje) je rezultat ovih praznih ljuštura
https://www.youtube.com/watch?v=l9K4BKkLaCI

...и да не заборавим - ракове сам руком, не улазећу у воду хватао у Сави, испод Железничког моста.

Што се тиче љуштура пужева, од којих не може да се гази по тлу (букавално) - Дунав, низводно од Батаје, километрима низводно... На сваком наперу у Сланкамену се ход по љуштурама ракова подразумева (већи део године). Ипак, на наперима камена има више од љуштура.

Cela Desna obala Dunava od "Široke staze" ("Radeckog), tj. mesta gde se završava kej, pa uzvodno je prekrivena ljušturama školjki (bilo rečnih bilo od šporeta).

Joco, Joco,

Samo forezničari biološke provincijencije (šta god to značilo ) bi mogli da kažu da li su bivši stanovnici tih ljuštura uginuli od neke boljke (trovanja), da li su pojedeni ili su odlučili da promene gajbu. Samo na osnovu postojanja praznih ljuštura je nemoguće reći zašto su prazne! No, dobro je da bar ima ljuštura, to znači da je (nekad) bilo i rakova... Sve navedeno važi i za ljušture školjaka... Usput, ako bi našao punu (živu) školjku ili raka, da li bi smeo da ih pojedeš (bez veza i poznanstava na toksikologiji)?

Nekada sam redovno nosio konzerve tunjevine na pecanje (volem ribe u svim mogućim i nemogućim oblicima) a sad u nekoliko članaka i emisija čitam i čujem da ne bi trebalo više od (sadržaja) jedne nedeljno pojesti! Nije u pitanju holesterol i tsl., nego preveliki (ima li premalog?) sadržaj žive u istima!!!

Treba biti oprezan sa svom hranom što se ovih stvari tiče a, nažalost, ni mas na leba nije imuna od problema: svi pesticidi, herbicidi i ostala hemija se (pored jetre) talože u masnom tkivu...

P.S.
Probao sam varijantu sa kolutovima luka odozgo i jestivo je! Jedino malo preovlađuje luk nad suptilnim ukusom masti, hleba, soli i aleve paprike... Moram još eksperimentisati, mislim da će dobro izgnjavljen sa dosta soli pa ispran luk i potom umljeckan u smesu masti i ostalog biti dobitna kombinacija!

Imao sam u osnovnoj školi super nastavnika biologije, to mi je bio omiljeni predmet. On je imao običaj da kaže: " u životu se ništa nemora sem da umreš", pa je na kraju i umro. On je vrlo često voleo da nam priča neke priče iz života koje su ponekad imale veze sa biologijom, a ponekad su to bile samo priče iz života. Jedna od njih je bila veza na za školjke. Morske školje se jedu skoro sve, sem onih koje rastu na metalnim konstrukcijama, dokova, potonulim brodovima i sl. pošto "upijaju" metal pa su otrovne. Rečne školjke se ne jedu, možda i mogu iz nekog čistog vodotoka.
Pre nekoliko godina sam čitao neki članak o školjkama Save i Dunava. Ispalo je da su brodovi koji su putovali ovim dvema rekama kada su išli bez tovara pokupili vodu za balast pitaj Boga gde pa je ispustili u Savu i Dunav, u vodi su bila jaja školjki kojih ranije nije bilo u Savi i Dunavu i koje su kao nove invazivne počele da se prenamnožavaju. Jedna od tih novih sorti ima jako tanku ljušturu, a raste prilično velika (20-ak cm u dužinu), pa je vrlo krta zbog toga.
Raka ne bi smeo da pojedeš pošto su od prošle godine zaštićene obe vrste i rečni i potočni rak

P.S. Ne sa kolutovima luka nego sitno seckanim lukom (ko za roštilj). Ali luk samo razbacaš odozgo onako ofrlje, gde padne padne. Uostalom o ukusima se ne raspravlja

Za alohtone školjke ništa ne brini – potrovaćemo ih veselo u kratkom roku, nemaju teoretske šanse da prežive!

„Rečne školjke se ne jedu, možda i mogu iz nekog čistog vodotoka.“ Znači, kod nas se sigurno ne jedu tako da smo to prebrinuli... A one morske su pune žive pa važi isto... Živela ekologija!

P.S.

Tačno sam znao da ne idu kolutovi luka! Nema šta, 50 i kusur godina gastronomskog iskustva čini svoje! Da, da, iseckan sitno sa solju izgnjavljen i po Hajzenbergovom principu neodređenosti rasut naokolo! Mljac!

ZORAN R. ::

Tačno sam znao da ne idu kolutovi luka! Nema šta, 50 i kusur godina gastronomskog iskustva čini svoje! Da, da, iseckan sitno sa solju izgnjavljen i po Hajzenbergovom principu neodređenosti rasut naokolo! Mljac!

Ne ne ne dečko. Ne gnjaviš ga ni sa čim, Recept od А do Ш:
Потребно мас' од свињу, леба (бео пошто је мање здрав), лук сечен на коцкице као за роштиљ, туцана паприка (ја волим слатку) и со (уместо соли може и зачин Ц или слично).
Мас извадити из фрижидера, намазати равномерно у танком слоју на хлеб, посути алевом паприком, ставити лук и на крају посолити (или поцути зачином Ц)
Пријатно