Gradac

ZORAN R. ::

E, kad se sad nisam šlogiro!

Prota rešio (teoretski) da ide na pecanje!
Do sada je samo skupljao materijale i alate za vezivanje mušica, outdoor odeću i ostale mamipare a sad bi i da peca!?!
Još ako naveže neku mušicu – doći će do katastrofalnih poremećaja geotektonskog i klimatološkog karaktera!
Nemoj Proto, deca (mušičari) te mole – istrebićeš nam ribe!
P.S.
A ja se pitao zbog čega je onaj vulkan na islandu JebemLiGaKakoSeZove eksplodirao!

Dobro te dobro....a mora i ćorava koka da ubode koje zrno

Ja mislio da ce Prota na Moracu sa ortacima

Zoki,
Uopste nisam mislio da ti imas nesto protiv plovkarosa. Govorio sam generalno a nadovezao sam se na tvoj post. To o cemu pises je itekako bezobrazluk. A o tome u nekoj drugoj temi.

I kad sam u retkim trenucima gubio nadu – uvek sam verovao u tebe!
Opisano ponašanje mi je zanimljivo osim aspekta „lepše je sa kulturu" zbog pokušaja saznavanja dubine animoziteta lokalaca prema nama, „dođošima". Priseti se Peđinih dogodovština...
To čisto zbog psihofizičkih priprema pri odlasku na Gradac... Najlakše je „govoriti tiho i voditi dobermana sa sobom" ali ako dođe do toga, 'beš pecanje...
Onda ću da pređem na drugi sport – švaleraciju, mada i ona nosi svoje rizike! Nema ljubavi bez bola reče jež...

Zoki,
Sve se to svodi na kucno vaspitanje. Posto je kod nas to tanko nemoj se cuditi slicnim stvarima. Iskreno u Valjevu sam upoznao puno jako finih i ljubaznih ljudi koji su mi pomogli u mojim nesigurnim pocetcima. To sto sam upoznao i par kretena ne moze da mi pokvari generalno jako pozitivan globalni utisak. Malo su me sa ovim cenama razocarali ali opet to je najkvalitetnija pastrmska voda Srbije. Kad bi bilo jos bar dva Gradca u nas gde bi nam kraj bio

vlajkoni ::

Ja mislio da ce Prota na Moracu sa ortacima

Na Zetu ću,Moooooooorača je puna "mušičara"

vlajkoni ::

Malo su me sa ovim cenama razocarali ali opet to je najkvalitetnija pastrmska voda Srbije. Kad bi bilo jos bar dva Gradca u nas gde bi nam kraj bio

A i cena bi onda bila niža zbog konkurencije

kad ti neko pridje blizu dok musicaris uradis mu "slucajno" pirsing negde po glavi i to je sve, dovoljno da ode na urgentni, ali pod uslovom da se KORISTI udica sa povratnom kukom

...+ tungsten + olovo na udici, pa uz šivenje može i gips da zatreba!

Navezati Wolly bugger sa teškim očima (ili mesinganom glavicom) dobro nafilovan olovnom žicom ili nešto slično na udici #6 minimum Loš back cast još ako ima malo vetra i "kolega" će razmisliti o sledećem polasku na vodu, a i o pratećoj opremi.

Zoki nije poenta da "umreš" besprizornik, već samo da ga grubo opomeneš

Kurare na barbles udici se i ne primeti... Tiho, bezbolno...
A može i da bude lekovito (vidi dole)...

OK, пошто смо у теми о Градцу прочитали све о животу пре и после смрти, свемиру, етици и осталом, ево пар речи и о Градцу...

Јуче смо Зоки, Горан Грубић и ја опет запалили на Градац, све упркос прогнозама (које су биле од лошег оца-метеоролога и још горе мајке-метеоролошкиње...). Овог пута смо се опремили тешким кабаницама, решени да нам ни пљускови не могу ништа. Претходних дана смо угњавили недужног Ваљевчанина, који нас је редовно извештавао о водостању, тенденцијама и нијанси Градца. Поглед на Градац у суботу ујутру је био нимфатичан...



Градац је мало повишен, сасвим мало замућен (нијанса звана "сијера"). Крећемо овог пута од Тидре, опет у друштву пловкароша, истих оних који су отерали Зокија у прошлој епизоди.




Горан Грубић (а ко би други...) опет убада праву меру нимфе и отвара дан убрзо по почетку пецања.




Мени ни ти подаци нису помогли да се лако упишем - једноставно, као да риба није на уобичајеним местима (а јесте), без обзира на урачунато појачање протока. Пошто сам се опет окупао у Градцу, морао сам до кола на пресвлачење... У том периоду, Горан Грубић је имао једну врло добру рибу, али како је његов апарат остао на пуњачу у Београду, а мој у џепу, те слике нема... Упис је уследио тек у повратку, са две прелепе рибе на 5 метара једна од друге, у року од 5 минута.






Прилазећи "плажи", сликам бубе...






...пар покретних диспензера лојних пера...




...да бих схватио да је журка већ одавно почела...




Слева: Зоки, Ђера, Горан Грубић




Док смо дрмнули пивце с' ногу, удобно заваљени, Градац се опасно замутио. Упрскос томе, на кратко рибице крећу да купе нешто испод саме површине. Поучен прошлонедељним дешавањима, играм се мувама које сам у међувремену навезао. Промашујем по ударац на мокрог фазана и емерџера са зечијом шапом, а онда почиње пљусак... У пар предаха смо наставили Wooly Buger-има, док Градац није заличио на Мораву. У том тренутку је Зокију прорадила асоцијација на пецање (најзад нешто што личи на воду по мери бабушки и осталог инванзивног олоша), те је погледао мутан Градац својим челично-смеђим очима, заденуо већ припаљену цигару за увце, узеп штап у руке, откочио напуњен чекрк и загазио...




Горан Грубића и ја, под налетима пљускова (множина), одустајемо и повлачимо се. Зоки се не предаје и на свако пожуривање добацује - "само још три забачаја!" На крају одустајемо од новорођеног Мухикара у Зокију и склањамо се у Тидру...




Пола сата по чучању код колима, под стрехом од петих врата, стиже новорођени Мухикар у Зокијевом обличју. На брзину се пакујемо, Зоки од четвороделног Launch-a, вратима прави петоделни, све да би смо - авај! - схватили да је куварица одсутна, спречена монсуном... Какав баксуз, оста'смо без кобаја...

Ево и петог елемента, као тужна успомена на Тидру без хранитељице ПАЦЕРа:




Повлачење на резевни положај код Боре:




Остатак приче није забележен дрхтавом руком иза дигиталног апарата; све што ћете прочитати је да се весело друштво певајући (!?!) вратило у Београд...

Posle ovog mogu samo da kažem da Bill Dance ima dostojnog naslednika i to u Zokiju

Boki reportaža odlična kao i uvek.
Motam grenom tulare za sledeću nedelju (valjda će proklete kiše prestati).

Nije mi samo jasno zašto se kafana zove "Kod Bore"" kad se vlasnik zove Radomir Obradović

Zokija za predsednika

genijalno