SA Expert distance

Mislim da shvatam ideju ali se ovde potkralo i nekoliko grešaka pa je možda bolje da priču nastavimo uživo

To sam i hteo da ti predložim još ranije

Pazite na pivo... da ne produbite nesporazume!

100ka ::

A ne nismo se razumeli. Ovaj baja je provalio parametre po kojima izmeri tri performanse štapa o čemu je Bojan pisao, pa ti kažeš oću štap klase 3(snaga), akcije vršnom 1/4 i srednje spore "brzine". S tim da su kod njega sva tri parametra izražena numerički. Izmeriš parametre kod štapa koji ti se svidja i greške nema. A ne odokativno ovaj je brži, ovaj sporiji, ovaj ovo, onaj ono. Od nekog sam skoro čuo (mislim baš od Bokija) da su mnogi proizvodjači kada su želeli da naprave štap brže akcije uzimali blankove za klasu ili dve jačih štapova i tako dobijali brže-oštrije štapove.

Alo,spisatelji,jeste li vi čuli za firmu,jednu malu iz USA,po imenu ORVIS.Oni su još kadgod metli na svoje motke FLEX index.Prema flex indexu,odprilike,ali samo odprilike ,čovijek bi trebao da zna...Šta,pitate me vi.Pa evo odprilike šta.Svi znamo koja nam dužina odgovara,odprilike znamo i koju bi klasu kupili motke,jedino što ne znamo to je akcija štapa,a nemožemo sad nađi,a nemamo ni gdje,baš svaki štap koji nam se sviđa.Zato su u Orvisu podijelili svoje motke ppo indexu.
Evo šta oni kažu:

Full flex 2,5 - 5,5
Odličan za delikatne ,bliske prezentacije muva.Paše mu nježno zabacivanje.Favorit za tradicionaliste.

MId flex 6,0 -9,0
Odgovara širokom spektru stilova zabacivanja.Odlična kombinacija snage donjeg dijela za borbu sa ribom i akcije vrha za lako zabacivanje.Za ribolovce koji trebaju jedan štap za različite situacije.

Tip flex 9,5 - 12,5
Lagan.Pomaže bacaču da maximalno ubrza strunu.Odgovara bacačima sa bržim i kraćim "casting stroke".

Iz oviga se vidi da sa porastom flex indexa dobijamo na brzini štapa.Ja imam za sad dva Orvisa i jedan na putu.Pecanje s njima izgleda ovako;prvi je #5,četverodijelac flex indexa 6,5.Nezamjenjiv mi je u rbolovu.Zabačaji su i precizni,a opet imam dovoljno snage za borbu i sa ozbiljnom ribom.savršen za mene,mada je iz stare Orvisove serije i naravno,malo teži.Drugi koristim za livadu.On je #5 al 9' i flexa 9,5.Brz je,al ne ko neki Sage štapivi.I stvarno,mnogo dalje bacam s njim nego s prvim.O težini ne bih raspravljao,težak do tojaša.A treći će biti poslastica,Orvis T3 flexa 8,0.ZA delikates ribolov.

Tako ,da drage moje kollege,mislim da ništa tu nema novo,već samo još jedna proizvođačka navlaka,a mi i dalje nećemo moći kupiti dobar komplet bez probanja.

Zeko,
Orvisov flex index zaista jeste dosta dobar reper za mekocu, tj. akciju + brzinu stapa. Ja doduse ne znam na osnovu cega su ga dali, nisam upoznat postoji li negde ta elaboracija, ali da je lepo izbazadaren, jeste, prilicno. Ali Boko govori o apsolutno numerickim kriterijumima kako se moze meriti i prikazati svojstvo stapa i tu zaista nema nikakve zamerke.
Ono o cemu bih ako ne smeta postavio pitanje je: stap se moze ubrzati i pojacati, ali se izmenama duzine delova ne moze oslabiti, dakle, za fine stapove neophodno je iskljucivo tehnoloski (u proizvodnji), a ne u finisu, pri izradi, ugoditi grafit, smole i st-god-jos da se dobije lep lagan stap, npr. ostrija AFTMA "dvojka" (mada ne znam treba li to ikom). Onda se od nje skracenjem gornjeg delav moze dobiti jos ostrija trojka. E sad, ima li to veze sa promenom bacackih sposobnosti, aima li sa promenom svojstava stapa u pogledu snage kad se zamara riba? Pretpostavljam da te dve grupe svojstava ne moraju biti obavezno iste?

A da mi ojasnite kako ćete kupovati motke po brojevima,i još gore,zpriti strune s njima?Od te ljubavi nema ništa ako brojke ne budu precizne,tip;štap nosi strunu težine xyz grejna.I onda će se javljati klasičan problem,laž proizvođača struna.

Što se tiče sječe štapova,svaki skraćen štap ništa ne dobija na snazi,to podpisujem.On je napravljen pa je napravljen i kraj,nema više.Sa skraćenjem dijelova možeš dobiti samo promjenu akcije i brzine štapa,al i to je više subjektivan osjećaj.

Zeka ::

A da mi ojasnite kako ćete kupovati motke po brojevima,i još gore,zpriti strune s njima?Od te ljubavi nema ništa ako brojke ne budu precizne,tip;štap nosi strunu težine xyz grejna.I onda će se javljati klasičan problem,laž proizvođača struna.

Što se tiče sječe štapova,svaki skraćen štap ništa ne dobija na snazi,to podpisujem.On je napravljen pa je napravljen i kraj,nema više.Sa skraćenjem dijelova možeš dobiti samo promjenu akcije i brzine štapa,al i to je više subjektivan osjećaj.

Poenta inustrije pribora i jeste da nam otme novce. Ovaj podebljani pasus ti je AMIN!

Momci, samo da razjasnim - sve ovo o čemu sam ovde pisao nisam izmislio ja, nego William "Dr. Bill" Hanneman. Svi koji su hteli mogli su to i da provere. Imam tu sreću da ne moram ništa da tvrdim; sve sam dobio "za dž".

@Zox
Samo jedan detalj, da ti zagolicam maštu, kad već vidim da te svrbi...
Parametar štapa, koji Bill Haneman zove Effective Line Number (ELN) je isto što i Effective Rod Number (ERN). Dakle, ako pročitaš da je štap sa ERN=5.5, ti znači da je idealna struna za njega ELN=5.5 odnosno, štap će biti idealno uparen sa konkretnom strunom istog broja kao što je i sam štap. Bacačkim terminima rečeno, štap će se idealno "puniti" sa 30' strune ili oko 9 m strunom broja ELN=5.5. Kako se ELN prevodi u AFTMA klasu? Oduzme se 0.5.
Za ovaj primer, AFTMA klasa iznosi #5.0, tj. "čista petica" = mase 140 grain-a = 140 * 0.0648 g = 9.07 g.
Inače, strune se proizvode sa odstupanjima od celobrojnih ("zaokruženih") vrednosti po AFTMA skali, dakle "petica" se može kupiti u vrednosti od #4.7 do #5.3. Naravno, to nigde NE PIŠE na kutiji, na žalost. Ovim sistemom označavanja IZMERENIH karakteristika štapova bi se lako mogao "upariti" štap sa strunom. Dakle, ne samo što je kupovina štapova "na slepo" već je i kupovina struna "u mraku". Baš zgodno, zar ne?


@Vukman
Odavno je diskusija zrela za novu turu, uživo! Hajde svrati čoveče malo i za naš sto!!!


@Zeka
Čovek koji je ovo predložio 2003. godine, nizom članaka u RodMaker magazinu, ne prodaje nikome ništa, već poklanja. Doduše, poklanja znaje i iskustvo...
U penziji je, i bavi se izgradnjom štapova, naravno od gotovih blankova pa na dalje... Da li ih i prodaje, izrađuje po narudžbini ili ih poklanja ortacima, ne znam. Ali znam da bi bilo teško kupiti od njega štap, sve i da se želi. Zato što čovek nije na tržištu, bar ne u nekom globalnom tržištu. Dakle, bata-Zeko, bolje bi bilo ne mutiti vodu primedbom o prevari, jer je ovo pošten pokušaj da se neke stvari "izbistre". Nema bojazni da će Orvis biti ugrožen. Evo i par lepih reči, za tvoj miran san: u tabeli koju si oni koji prave štapove (rodbuilder-i) napravili mereći CCS sitemom, našao sam i podatke za neka dva Tridenta.

Orvis Trident TLS 10' deklarisan: AFTMA #7 izmereno: ERN=7.40=#6.9
Dakle, sa tačnošću od 0.1 prodaje se kao "sedmica". Test potvrđuje tvrdnju proizvođača.

Orvis Trident 8' 6" deklarisan: AFTMA #4 izmereno: ERN=3.86=#3.36
Ovaj štap bi se najbolje upario sa malo težom strunom klase 3. Odnosno, idealno bi bacao ne standardnih 30' strune #4, već 25' strune #4.0 u vazduhu.

Ovo su samo dva primera. Uzgred, oba štapa su ODLIČNO prošla merenje, u smislu da ono što piše na njima se prilično poklapa sa STVARNIM, dakle MERLJIVIM osobinama štapa. Onim osobinama kojma će ponosni vlasnik STVRANO da maše. Prerano je za zaključak, ali očigledno da su u Orvisu trudili pošteno i razumno, te su izgradili svoj (proprietary) sistem za označavanje - Flex Index. Kako ne znam kako se određuje Flex Index, ne bih da poredim. Inače, ako otvoriš prvu stranu "The Common Cents System" ugledaćeš drugi po redu podnaslov "Flex Index". Bolje da ti ne prevodim dalje...


@Peđa
Pre pokušaja da odgovorim na pitanje, ono što pišeš o verodostojnosti označavanja Orvis-ovih štapova se pokazuje kao tačno. O tome govore merenja. U poređenju sa ostalim proizvođačima, uzimajući u obzir više modela, Orvis se pokazao natporsečno dobro.

Gotov blank predstavlja gornju granicu "oštrine" štapa. Dakle, ne može se "ubrzati" odnosno ne može se od njega napraviti štap koji se pliće savija (mereno od vrha štapa). Dodavanjem opreme (provodnici, konci, lakovi, smole, lepkovi... na kraju i struna!) može se samo "usporiti", "smekšati", odnosno naterati da se dublje savija.
Skraćivanjem vrha se dobija "sporiji" (dublje se savija) a snažniji štap. Dakle, štap bi počinjao da se savija iz tačke bliže drški, mada bi pri tome zahtevao da se opterećuje većom masom - dakle snažniji.
(Uzgred, rizikujući lomaču, pokušaću da prenesem uvodne reči Dr. Bill-a: ne postoji tačka odakle štap počinje da se savija. [Ta tačka ne postoji, izuzev ako nije u šaci ispod rukohvata - prim.prev.]. Pojam "tačke od koje štap počinje da se savija" je istovremeno najveća i nepremostiva prepreka da bilo ko, pa i Orvis, referišući se na nju bilo šta odredi na štapu. Posle dve(!!!) godine istraživanja, Orvis-u je pošlo za rukom da proizvede nešto što pominjemo pod imenom Flex Idex. Na žalost, metoda počiva na "nepokretnoj tački". Čvrsto verujem da je Dr. Bill-ov metod realniji ili bar manje virtuelan od sistema Flex Index ako ništa drugo a ono zato što nije potrebno ni dva dana.)
Dužina za koju se skraćuje štap (u kobinaciji sa svojstvenim taper-om, tehnološki nepromenljivim posle izrade blanka) može da direktno utiče na stepen promene krive savijanja u već pomenutom smislu. Da ponovim, snaga štapa se skraćivanjem povećava.
Ne može se generalno tvrditi da će štap skraćeog vrha biti vremenski brži ili sporiji.
Čini mi se da je mnogo lakše prostim skraćivanjem malo ubrzati štap (u smislu vremena da se povrati iz napetog položaja) nego malo usporiti. Ako je taper bio zgodno izabran, variranjem gustine materijala npr, moguće bi bilo da se čak skraćivanjem štap i uspori (u smislu da bi sporije se vraćao iz napunjenog položaja). Kako god, čini mi se da je ključna reč u vremenskom domenu - malo. Vremenska karakteristika štapa je praktično završena izborom materijala i tehnologije.

Višedelni štapovi donose dodatnu slobodu u kreaciji krive savijanja kao i snage štapa. Na primer, dodavanjem krućeg segmenta u dršku (nego što je prednji deo blanka/segmenata) se može prometiti kriva savijanja štapa u smislu da se štap pliće savija. Dakle, uobičajenim rečnikom - \"ubrza\". Dodatno, štap gubi na snazi i podesniji je za opterećivanje manjom masom. Osim što je duži, povećava mu se i masa, ukoliko je dodati segment teži.

Na primeru blanka 8' #2, se posle skraćivanja vrha može lako dobiti snažniji 7'6" #(3-) ali dubljeg savijanja ("sporije akcije") štapa mereno od vrha. Skraćeni štap je naravno i lakši.
Isti taj blank, posle dodavanja krutog segmenta u dršku, može se lako dobiti slabiji 9' #(1+) a plićeg savijanja ("brže akcije") štapa. Naravno da je takav štap teži.

Evo još jednog primera. Neka su ispala iz kamiona 2 blanka blizanca 8' #2. Nema skraćivanja, ni produžavanja štapova dodavanjem segmenata. Pretpostavimo da se višedelni štapovi prave tehnikom spigot joint ("trn"), tako što se blank preseče testericom (vidi: Fishkiller https://musicarenje.serbianforum.info/stapovi-f11/stapovi-t4.htm) i u donji deo preseka ubaci trn od npr. punog (krutog) grafita idealne debljine, tako da se gornji navlači k'o ona stvar na onu stvar. Ako bi se napravio dvodelni od jednog blanka blizanca, a četvorodelni od drugog, koji bi bio "brži" odnosno, koji bi se pliće savijao?
Dvodelac bi se pliće savijao. Četvorodelac bi zauzvrat dobio na snazi. Dakle, od (donekle) različitih blankova se prave štapovi istih karakteristika a različitog broja segmenata.
Objašnjenje: povećanjem broja (krutih) spojeva, povećava opterećenje koje je potrebno da bi se štap napunio u istoj meri kao pre umetanja spoja. Istovremeno, savijanje se sve više pojavljuje dublje duž blanka, tj. štap je "sporije akcije".

I za kraj, mada treba da piše na početku: pod punim štapom se podrazumeva ono savijanje štapa, pri kom se vrha štapa otkloni boćno u odnosu na osu, za trećinu svoje dužine. Ovo je standard koji svi koriste i nije nikakva izmišljotina pomenutog W. Hanneman-a. Prosto, bilo je potrebno da neko savijanje bude referentno. I da bude još jasnije, pomenuti "pun štap" ne znači da je štap savijen do maksimuma, već samo do trećine svoje dužine; u smislu maksimalnog opterećenja štapa to je manje od 10% ukupne elastične deformacije koje štap može da izdrži pre nego dobije još jedan deo...

Mislim da su neke stvari sad i meni jasnije

100ka ::

Mislim da su neke stvari sad i meni jasnije

Onda da tebe propitamo u petak pa i nama da svane

Pa važi, ali mislim da je Boki bolji da ti objašnjava ove fizičko matematičke stvari nego ja. Mislim da ćeš tako ipak pre ukapirati ceo ovaj sistem.

Fishkiller-ova testerica je zakon!
Avangarda covek, otud i silni stapovi na snimku.
Odlican tekst BOkac, bez i da sam sve razumeo, princip mi je u osnovi jasan.