Lanac ishrane - učinak karika

Na Vlasinskom jezeru je ove godine ulovljeno u sportsko-rekreativnom ribolovu oko 19t ribe (bandar 5100kg, babuska 4300kg, klen 3900kg, saran 3800kg, plasica 800kg, som 450kg, deverika 300kg, jadranska crvenperka 100kg, pastrmka 100kg, cverglan 50kg, drugo i sporadicni ulovi 50kg).
Oko 12 vidri koje zive u zoni jezera i priobalja, koje se hrane tokom cele godine i pojedu (ili ulove) oko 0,250kg ribe dnevno (na jelovniku su verovatno u znacajnoj meri, osim ribe, samo skoljke), imaju "ucinak":
12 x 365 x 0,250 = 1.095kg
Kolonija od najmanje 280 kormorana, koja boravi na jezeru oko 5 meseci (maj/septembar), a svaki K dnevno pojede ili kriticno povredi najmanje 0,250kg ribe, ima "ucinak":
min. 280 x 150 x min. 0,250kg = min. 10.050kg
Kako vam se cini?

Katastrofa, mada mislim da kormoran jede vise pogotovu kad se gnezdi

Koliko znam EU je proglasila kormorana za štetočinu.
Samo naši još čekaju da padne plafon ili da se smiluje i ode sam.
Treba ga potpuno istrebiti.

Колико видим, једино су корморани подједнако добри риботаманитељи као ми... Да су на Власинском језеру присутни подједнако дуго као и ми, можда би и победили...? Кладим се да је то довољан разлог да их елиминишемо из игре, јер опасно не волем да ми ико други лови рибу!!!

Добро је за видре да су занемарљиве у излову, па могу да претекну.

Најгоре од свега је онај податак да је бабушка друга на листи најчешћег улова...

Vlasinsko jezero je od 2006. g. deo zaštićenog prirodnog dobra, sa odredjenim režimima korišćenja prirodnih resursa.
Od ovih (lovljenih) riba, autohtone vrste su pastrmka i klen. Njihov udeo u ulovu je oko 21%. Kormorana nije bilo ranije, dok nisu preovladale alohtone vrste, koje je čovek naselio, namerno ili slučajno. Dakle, čovek je poremetio prirodne odnose ("ekološku ravnotežu") i, indirektno, uticao na naseljavanje kormorana na ovom podrucju. Da li je to tačno ili ne, nisam čuo ni od koga, samo razmišljam, šta mislite vi?
Ova pričica može da se stavi u kontekst naših novih tendencija u oblasti ribarstva - što je autohtono, to je to...! Da li u tim okolnostima kormoran može da se smatra kao naš "pomagač" u pokušaju da uravnotežimo odnos vrsta u ovom staništu?
Svakako, dva-tri pitanja i odgovora ne mogu objasniti složen biosistem, ili šta već...
Važno je i da znamo šta ljudi misle o tome.

Dušane za temu 5+
Vidim da nema ni Š od štuke u ovoj priči
Što se tiče kormorana mislim da ga ne treba uništiti s lica (svete Srpske) zemlje, ali svakako da treba da postoji mogućnost izlova prekobrojnih primeraka. Ako smo već zabrljali i uništili prirodnu ravnotežu onda sad moramo da vodimo računa o vraćanju iste.

Претпоставка да корморани деле с људима улогу грабљиваца на Власинском језеру је више него занимљива. Прави одговор би могли да дају само они који су пратили "развој догађаја" и који имају поуздане податке.

Ако има места за корморане на Власини (а има, својим присуством то потврђују сами корморани), онда значи да на Власини мањка грабљиваца. Свака помисао на Власину вришти за штуком. Како је и та идеја у стилу "баби се снило, што јој је мило", самим тим је слабашна од почетка, јер по памети нимало не заостаје за генијалним љубитељима бабушке и продуховљеним љубитељима цверглана.

Потпуно је јасно да "смути па проспи млађ у воду" представља само један од крајњих корака у "уравнотежавању" Власине и да то треба да ради само неко ко прецизно (?!?) познаје природне законитости и уме да барата са једначинама са много инфинитезималних непознатих... А тај је, колико је мено познато, само Један.

Међутим, родило се, треба га љуљати. Моја фантазија Власинске пирамиде треба да буде преписана из неког сличног језера (сличног по географској ширини, надморској висини, типу воде, тла...). Значи бандар, значи деверика, значи нешто из класе беовице, значи пастрмка, значи штука. Бабура и цвреглан никако, сом нипошто, шаран и амур ни под разно. (мислим се... "мало морген"...)

Одо' ја да се пробудим...

Bokili deverika i pastrmka ne idu zajedno, retko gde su prirodno zajedno. stuka ili smudj su idealne grabljivice, mada nista ja tu ne bi dirao, kad se prenamnozi bela, grabljivice ce po prirodnom zakonu da dozive expanziju, sve treba pustiti prirodi da resi. jer sve zajebe je uvek covek napravio, prirodanikad

a sto se tice toga da pre nije bilo kromorana, dok nije bilo babuske i ostalih alohtonih vrsta, ta prica slabo pije vodu. Prvo-kormoran jede sve, drugo-nekad kormorana nije bilo kod nas u ovolikom broju, i za kraj, kormorani su se kod nas i naselili zato sto smo jedini koji ih ne tamane, oni su pametne ptice, lovci im tesko prilaze... u nemackoj npr su ih skoro istrebili, preostala jata su se selila dok nisu nasli teritoriju gde su mirni, to vazi za sve zemlje eu.

mi ih ne diramo oni ostaju....jedu ribu sto im je priroda i tako redom

Охоли,

нисам сигуран да у великим, хладним, језерима Финске, Шведске, Шкотске и Ирске деверике и пастрмке не живе заједно. И штуке, наравно. Конкретно, не познајући Власинско језеро, чини ми се да је као уписано за деверику. У језерску пастрмку се ама баш не разуемем, али знам да је експеримент на Власини довољно успео да се може варати.

Што се тиче корморана, до недавно је корморан био заштићен у Европи, тиме и код нас. Познајући ред, рад и дисциплинске казне код Немаца, не верујем да су их они "паметни" истребили, а остатак протерали код нас.

Власинско језеро је по дефиницији људска петљанција, тако да не знам где престати са петљањем, нарочито после бабушкофила и компаније.

Очигледно се нешто десило и прича око корморана то показује... А ова Душанова прича је једна идеја где (све) треба чачкати за одговорима.

Nije bas do nedavno, do pre neku godinu. A kad su ga skinuli sa liste zasticenih i proglasili opstu hajku.....ovo sam sve citao kojekuda pa prenosim. A vlasina i jezera irske svedske.... tesko da imaju ista zajednicko osim vode i poneke vrste koja tu zivi....a covek kad pocne da prcka po prirodi uvek nesto zajebe

Oholiver ::

....a covek kad pocne da prcka po prirodi uvek nesto zajebe...

Ваистину!

Baš pre neki dan sam na nekom drugom forumu mislim da beše musicarenje.org čitao i brljao nešto o Vlasini. Što se tiče štuke Boki tu su moje i tvoje želje iste, drug Goci se izjasnio identično. Međutim koliko sam ja shvatio zbog tresetne zemlje i visokog PH vode (Dušane pomagaj) pastrmka se nije primila kolio bi se očekivalo. Što se tiče creglana koliko vidim iz ove Dušanove liste nema ga toliko mnogo, najverovatnije je suviše hladno i grgečasto (i nad popom ima pop). Koliko vidim iz ovih brojeva babuške je uhvaćeno 4300, a klena 3900kg znači 10% više babuške, a pri tome babuška je mnogo jatnija riba. Neko može da nabode jato babura od 0,5-1kg od 20-30 komada, koji je taj srećković koji može da nabode takvo jato klenova (van mresta). A i klen je zaštićen lovostajem i maksimalnim brojem ulovljenih komada.

Onaj ko se bavi čuvanjem ove vode bi trebao što intenzivnije da organizuje babuškijade i cverglanijade, a s vremena na vreme (kada zakon to bude dozvolio) i kormoranijade

@Oholi
Ovo što je Boki napisao za jezera sa severa sam i ja imao na umu. Temperatura vode u godišnjem ciklusu je slična, jedina je razlika što su jezera sa severa mahom lednička. Zato su mnogo pogodnija za život pastrmki, za razliku od Vlasine koja nije baš savršena. Poznata su jezera u Irskoj Mask i Corrib. Prepuna pastrmke i štuke, a sve ove zubate ribetine moraju nešto da njupaju, znači ima i neke bele ribe, al' ko će to da peca pored pastrmke i štuke

Ja sam za pregovore sa kormoranima. Neka jedu samo babušku i cverglana i niko ih neće dirati.

Mozda ce nekog zanimati...
Sumirani ribolovci, plovkarosi (oko 750), sarandzije (oni su staticni, pa je broj tacno 138), varalicari (oko 40) i musicari (14!), i po neki specimen..., dakle oko 945 ribolovaca je pecalo tokom ove godine u (oko) 10.350 ribolovnih dana i ulovilo oko 19.000kg ribe. Dakle, prosecno, jedan ribolovac je pecao oko 11 dana, a njegov prosecni ulov je bio oko 1,83kg. Tek par procenata ribolovaca je imao dozvoljeni dnevni ulov, a samo svaki stoti ribolovac je imao cesce dozvoljeni dnevni ulov...
Da ne "drndam" vise, ipak je "covek ribolovac" imao 1,83/0,25=7,32 puta "bolji" ulov ribe od drugih. Ubedljivo vodjstvo!

Joco, da ne preturam sada previse po dokumentacijama..., evo npr:

Najmanja PH vrednost vode je 7,1, a najviša 8 koliko je to u realnim uslovima bazno, pošto je 7,0 neutalna kiselost (čista voda)? Nikad nisam bio dobar iz hemije pa mi nije sve ovo baš najjasnije. Kolika je recimo PH vrednpost vode koja je idealna za život pastrmke?

Ja ti mogu reći za Gradac koji je sigurno pogodan za život pastrmke . Dakle, njegova voda je umereno alkalnog karaktera sa vrlo malim varijacijama oko pH=8.

kiselo<7<bazno (alkalno)
Neka komentarise neko od prirodnjaka, bas me zanima, mislim da je pastrmkama najbolje oko 7 - blago bazno.

Hvala za info

Piljio sam malo u onu tabelu i čini mi se da je voda baš mekana, a nisam siguran kako to utiče na pojedine vrste. Što se tiče rastvorenog kiseonika deluje mi da je količina pristojna. Nemojte mi previše verovati, možda se javi neko ko se razume u ove stvari.

Al' me malocas namuci ova zavrzlama...

Valjda će Peđa sutra da ugrabi malo vremena da gvirne, on sigurno zna koliko treba da je mekana, kisela i vlažna... voda koja odgvovara pastrmkama.

Pedja je odlicno upoznat sa ovdasnjom situacijom, cini mi se!

Zadatak:
Jezero ima (pri najvisem nivou) blizu 40km1 obalske linije, površinu oko 16km2 i oko 160 miliona m3 vode I kategorije. Dubina: u juznom, manjem delu, pros. 2m, max. 6m; u sredisnjem, najvecem delu, pros. 10m, max. 15m; u severnom, manjem delu, pros. 18m, max. 22m. Temperatura vode (prosecna, dnevna) je u (naj)toplijem delu godine (vrlo promenljiv parametar, ali npr. uzecemo sledece vrednosti...): na dubini 0,5m - t=16*C; na dubini 10m - t=12*C. Koliko grgeča-bandara ima u jezeru i koliko oni pojedu ribe (dnevno - min./max. i godisnje)?

Ima tačno 76497 grgeča u meri i 26013 grgeča ispod mere. Što će reći da ima sve skupa 102510 grgeča. Ako prosečan grgeč pojede kilo pijavica i 700g fileta jesetre dnevno to znači da dnevno pojedu 71757kg ribe prosečno. Ovo naravno važi pod uslovom da se ne prejedu pijavica.
Ovo čisto da malo razbijem dosadu dok Bokac ne izračuna konačni rezultata