Pastrmke

Ovo je strašno! Skoro kao na Gradcu...

Vladimire, gde je ovo?!? Prodajem sve i selim se tamo! Jesu namontirali "hečovanje" u svakom kadru ali nema veze - kupljeno!
Užas!

Ja ljudi ne kapiram nesta.Dole u dalmaci na reci Krki sam doziveo svasta ali nikad da ovolike ribetine glodju musice.Pazi hec ko hec,kupe ko nenormalne samo prsti ali su to male do 2-3 kg plafon 4...a one vece 5,6,7kg se aktiviraj samo kad padne mrak i onda ih samo cujem kako kao mali prasici ganjaju neke ribe po povrsini,od toga se covek uplasi....
na ovom prelepom snimku sve neke pogoleme se fataju

aca-laki, to je moguče doživjeti samo na freestone tipovima reka, gde su prehrambeni resursi ograničeni, dok na krečnjačkim rekama, pogotovo takvim kao što je Krka koja obiluje ribom, pastrmka od 2kg postaje 99% ribožder i površinskih insekta više ni ne vidi...jer njoj dnevno treba hrane od najmnje 1% vlastite težine, a kod ribe od 2kg to dodje 20g, a uloviti 20g caddisa u danu (svaki dan!)...nije šala u najmanju ruku...

Sulecriba,

tvoj odgovor mi je zanimljiv, jer mislim da kreće u pravom smeru. Međutim, upravo su reke Krka i Zrmanja "krečnjačkog tipa" (izvru iz krečnjačkih vrela, pa su zbog toga stabilnog protoka i temperature, a protiču kroz krečnjačko tlo, pa su zbog toga bogate insektima, tj. pastrmskom hranom). Kao takve su upravo primer voda gde je i krupnim ribama lako da se obilno hrane insektima.

Rezon bi nalagao da se krupne ribe okreću ishrani (sitnijom) ribom upravo na vodama u kojima ima mnogo sitne a malo krupne ribe. Doduše, kako ja nisam pastrmka (...pastrmak?!? ) nikako ne mogu biti siguran u riblji rezon.

Konkretno - čini se da je razlog situaciji koju pominje Laki upravo bogatstvo ribicama, koje je preusmerilo ishranu krupnih sa insekata na ribe.

Podatak o minimalnih 1% telesne mase kao hrane je vrlo zanimljiv!!! Da li je to provereno ili samo kao ilustracija?

Evo nešto o freestones rekama.
http://www.fly-fishing-guides-new-zealand.co.nz/fishing_locations_freestone-rivers.htm

Najviše mi se dopalo ono iz impresuma:
"Where the Brown Trout Die of Old Age!"

bokac ::

Međutim, upravo su reke Krka i Zrmanja "krečnjačkog tipa" (izvru iz krečnjačkih vrela, pa su zbog toga stabilnog protoka i temperature, a protiču kroz krečnjačko tlo, pa su zbog toga bogate insektima, tj. pastrmskom hranom). Kao takve su upravo primer voda gde je i krupnim ribama lako da se obilno hrane insektima.

Rezon bi nalagao da se krupne ribe okreću ishrani (sitnijom) ribom upravo na vodama u kojima ima mnogo sitne a malo krupne ribe. Doduše, kako ja nisam pastrmka (...pastrmak?!? ) nikako ne mogu biti siguran u riblji rezon.

Rezon je doći do što više hrane, i to one što kaloričnije, uz što manji utrošak energije. Može u vodi sve da vrije od insekata i da zbog toga sve vrije od sitne ribe. I šta onda? Pastrmka tada može da bira i kalkuliše.

Kao i ti kad recimo mrtav gladan upadneš u neko seosko dvorište u kome ima šljiva i jabuka na tone i plus trče dva prasenceta. Možeš da ideš na siguricu u jedeš šljive ili da malo potrčiš i uhvatiš prase, pa ga baciš na ražanj. Odluka je na tebi. Verujem da tako razmišljaju i pastrmke kada imaju obilje hrane.

A u brzim planinskim potocima gde ima malo sitne ribe a puno larvi insekata, zvuči logično da pastrmka hasa insekte, a ribe samo za dane državnih praznika.

Kao što u hladnim nizijskim rekama prebogatim ribom, a relativno siromašnim larvama insekata (između ostalog jer su ih krkuše i potočne mrene iskopale i pojele) i gamarusima (otrsili klenovi i pliske), pastrmka gotovo isključivo jede ribice.

A pri ovome uopšte nije uzeta u obzir makrobiotika, već samo količina i lakoća hvatanja hrane. Kao što od stalnog jedenja prasića može da se rikne, tako možda i pastrmka ponekad jede račiće ne samo zato što je gladna. Jabuke su zdravije od prasića ko što su gamarusi zdraviji za has od klenčića.

Tako da je cela problematika mnogo komplesna i najbolji pokazatelj čime loviti je praćenje ishrane riba (jednostavnim posmatranjem vode) ili sigurniji ali poguban za ribu, pogledom u želudac. Mada postoje i one pumpice za uzorkovanje sadržaja želuca....

Goci ::

Rezon je doći do što više hrane, i to one što kaloričnije, uz što manji utrošak energije.

Rezon je savršeno jasan i ja tu "ništa neb' dir'o". Međutim, iako važi uvek&svuda, to je i sasvim "opšte mesto" a meni je bilo zanimljivo da ostanem na tragu onog o čemu je započeo Laki (zašto se u nekim, insektima bogatim kraškim vodama, krupne pastrmke gotovo isključivo hrane ribom?)... Zato sam se namerno trudio da pojednostavim stvar. Takođe je opšte mesto da krupna riba jede sitnu, ali kada uporedimo dve vode koje se razlikuju po tome što na jednoj i krupne jedu insekte, a na drugoj uglavnom sitne, tu postaje zanimljivo...

Da pomenuta stvar bude bude još komplikovanija, treba pomenuti da na istoj vodi (pod uslovom da ne vladaju nenormalni uslovi kao što su nenormalna suša, nenormalan povodanj, nenormalno izlovljavanje...) je moguće pecati pastrmke na sasvim različit način i u tome biti uspešan. Na primer, moguće je da jedan peca na suvu uzvodno, drugi na nimfu popreko a treći na mokru u nizvodnom bacanju i da sva trojica pecaju ceo dana sa sličnim uspehom. Svi su "u pravu" jer su pecali različite "grupe" riba. Na ovom snimku vidimo pastrmke na mirnim mikrlo-lokacijama između jakog toka i umerenog kontra-toka. Možda je Laki, sasvnim naviknut na kelnovinu, upravo "birao" takva mesta koja su bila neracionalana ("neekonomična") za sačekušu insekata, pogotovo neracionalana za krupnu ribu, ali su zato bila školsko mesto sačekuše za grabljivice koje se hrane mesom? Previše je ovde neodređenosti, ali... pa šta?!? Ionako imamo još 119 dana da maštamo do početka sezone na pajke.

Možda sam ponešto podrazumevao, a da me mrzelo da zatrpavam forum; kontekst se nalazi ovde:
http://www.midcurrent.com/articles/techniques/rosenbauer_trout_streams.aspx
Tom Rosenbauer je baja do jaja.

Goci ::

Mada postoje i one pumpice za uzorkovanje sadržaja želuca....

Koje baš i nemaju neke svrhe ako se pastrmka najela sitne ribe

bokac ::

Možda sam ponešto podrazumevao, a da me mrzelo da zatrpavam forum; kontekst se nalazi ovde:
http://www.midcurrent.com/articles/techniques/rosenbauer_trout_streams.aspx
Tom Rosenbauer je baja do jaja.

Tomica ne da je do ja.a nego i dalje od ja.a! Ima omladinac perspektivu u ovom sportu - svaka čast!
Pomno pročitah njegovo pisanije (a prvi put mi je pa sam se osećao kao mlada prve bračne noći... ) i zaključujem sledeće:

1. Da je Gradac voda siromašna ribljom hranom,
2. Da je u njemu riba na tačno određenim mestima (kao što se i utvrdilo eksperimenatalno),
3. Da je selektivnost retka pojava na Gradcu (takođe utvrđeno eksperimentalno, prokleti mravi što su mi uporno sletali na kafu dok je Oholi lovio ribu! ),
4. Da na Gradcu komotno možeš bacati "kabaste" muve, #10 - #12 bez problema, da li suve ili mokre (nimfe), nema mnogo veze,
5. Da treba obučavati decu da "pozajmljuju" kredu (CaCO3) u školama u ogromantnim količinama i istu dodavati u vodu Gradca, konstantno!,
6. Da je Mlava dijametralno suprotan tip vode,
7. Da treba nositi lakmus papir sa sobom na pecanje obavezno!

P.S.
Zna li neko nekog hemičara da "pozajmimo" malo lakmusa?

Zoki,

prema članku Tom Rosenbauer-a (i konsultacijama kod prof. Dži-Dži-ja), Gradac je voda srednje bogata ribljom hranom (srednje bogata = srednje siromašna; zavisi da li si optimista ili pesimista). Gradac teče kroz klisuru (a glavni i par sporednih izvora izviru iz) stena koje nisu "klasičan" ali jesu krečnjak. Onaj šupljikavi kamen, koji se na svakom koraku može videti u klisuri Gradca, je sediment u dobrom delu krečnjačkog sastava. Na putu do tvog omiljenog "kamenog vira" na nekoliko mesta duž desne obale Gradca (sleva, ako se krećeš uzvodno) se mogu videti takve stene sa kojih se stalno cedi voda. Po sastavu stena izvora i toka, Gradac je ipak i krečnjačka voda. Po toku i padu, je nalik bujičavim vodama. Kad se sve sabere i oduzme, radi se o srednjem slučaju. Dakle, ovo pod 1. si promašio; sve ostalo si pogodio.

PS: ovim putem zahvaljujem prof. Dži-Dži-ju na nesebičnoj pomoći oko tumačenja i prevođenja na ovdašnje prilike... Gradac i Rzav bi po njemu bili predstanici srednjeg tipa, Resava, Vapa ili Mlava tip vode bogate ribljom hranom, dok bi reke koje teku iz vulkanskih stena, bujičavog su karaktera i visokog pada bile siromašnije ribljom hranom, (na primer neke rečice Kopaoničkog masiva ?!? - ovo je moj komentar). Drina ispod H.E. Bajina Bašta bila predstavnik "tailwater" salmonidne vode (veštačko ali i najbogatije okruženje za ribe, bar što se hrane tiče).

Meni je logicno da ako je reka veca,puna hrane sto insekata sto ribe da ce velika pastrmka cekati svoj plen a ne jurcati za muvama....jednom sam gledao jednu od oko 4-5kg iza ogromne stene u vodi,kako pliva a ne umarajuci se,voda je naravno nosila dosta insekata sto u vodi sto na vodi.nije ni jednog pokupila nego je smazala jedno klence koje je pokusalo da sa druge strane pliva ka sredini,matica ga je odvojila od jata i kao turbina ispalila pored stene,onako osamucenog i dezorijentisanog ga je pastrmka zgutnula...Za to vreme ja sam visio na litici iznad reke,i cekao kad cu pasti,posto sam visio preko 30min...
A kontam po toj logici da pastrmka na npr Mlavi niti moze dostici tezinu od preko 5kg a te manje koj zive u njoj da se vecim delom hrane insektima baz iz razloga jer nisu prerasle uzrast.Sad to ne mora da znaci da je tako,ali cisto sumnjam da nema dovoljno malih ribica pa zbog toga klopaju smrdljive bube.pastrmka mislim da jedes manje primerke svoje vrste kao i stuka.ako se ne varam,a onda nema da nema

Aco , na Mlavi ima pastrmki od 10 kg da si ziv i zdrav i to tamo gde ni pomislio ne bi da moze da zivi

sale ::

Aco , na Mlavi ima pastrmki od 10 kg da si ziv i zdrav i to tamo gde ni pomislio ne bi da moze da zivi

Daj Boze,,,nisam u tom delu (pastrmskom) pa slabo i znam...Ali to je super ako ih ima tako velikih....

Ako je na Krupajskoj reci uhvacena pastrmka (mislim kalifa) preko 3 kg a da sam to ja cuo, onda bi na Mlavi moralo da ima i mnogo vecih

...........al od 10kg!!!!!!Potocara??!!Kalifa??!!Tesko,jos da su zive i zdrave...jok more!!!!Ribnjak,maticnjaci u njemu da...al da imaju 10kg,pitacu,nije tesko biti fin!!!

vlajkoni ::

Ako je na Krupajskoj reci uhvacena pastrmka (mislim kalifa) preko 3 kg a da sam to ja cuo, onda bi na Mlavi moralo da ima i mnogo vecih

Bilo Vlajkoni, bilo...!

To je informacija iz PRVE RUKE, veruj mi na reč!

izvadjena je jedna u naucne svrhe od 10kg....dal je pretekla ne znam, ali ih svakako ima...

sale ::

Aco , na Mlavi ima pastrmki od 10 kg da si ziv i zdrav i to tamo gde ni pomislio ne bi da moze da zivi

Meni ovo zvuci prosto neverovatno da u nasem okruzenju (osim Drine)postoje tolike pastrmke.Drago mi je ako je stvarno tako.

Prema svedočenju lokalnog ribolovca sa Mlave, zaista je uhvaćena pajka od oko 10 kg. Međutim, treba reći da metoda nije bila sportska, niti je u pitanju bio ribolov! Osim nje, druge gromade se ne pominju (ni blizu neverovatnih 10 kg...). Treba biti realan i shvatiti to kao pokazatelj šta Mlava može - a ne kakva Mlava jeste. Ta reka se sama čuva pa je i Bog čuva...

dobijaju se relativno cesto kilasice i dalje, uglavnom na varke i poneka na muvu

Šta se ti buniš tio si i onako bauškar

Ne kazem da ne moze biti i neki komad od 10kg ali je to retko bilo a sad misaona imenica...Prvo Mlava je mala reka za tolike ribe,a drugo ribolovci i krivolovci potamane 99% dok su jos male,tj taj koji uspe da uhvati pastrmu od 2,ili 3kg u 99,999% slucajeva je spakuje u kesu i nosi kuci...A ralno bi moglo biti mnogo takvih od 4,5,6 kg pa i vise...

100ka ::

Šta se ti buniš tio si i onako bauškar

Ne vredi, ribe se tamane na sve moguće načine, vode truju, takođe, na sve moguće načine pa je babuškarenje neminovan kraj cele priče o ribolovu kod nas...
A kad i babuškama dođemo glave na sve navedene načine, prelazimo na štrikanje i vezenje goblena i to sa svih četvoro ruku po čoveku...