Salmo dentex - Zubatak - Strun

Do skora se za ovu ribu sumnjalo da je istrebljena, ali ulovi u pojedinim rekama jadranskog sliva dokazuju suprotno. Zubatak je pastrmska riba koja naseljava samo reke jadranskog sliva. Kao i druge dve endemske vrste pastrmki sa tog područja mramorna pastrmka (glavatica) i mekousna pastrmka prilično je malo istražen, čak manje od ove druge dve vrste. Svoje ime zubatak je dobio po karaktristično velikim zubima. U Crnoj gori ga zovu i strun. Raste i preko 10kg po nekima i preko 15kg. Najviše se hrani sitnom ribom.


Pretopstavljam da bi gospodin Pedja Simonović imao još što šta da doda na ovo, a naravno i svi ostali članovi koji znaju nešto ovoj interesantnoj ribi.

Strun je jezerska pastrmka iz Skadarskog jezera koja ide na mrest uzvodno Moracom (a mozda i Drimom? zalazi li u Zetu, bar do buka?) i tad se najvise hvata, pa se moze cak i kupiti na pijaci u Podgorici. Koliko znam, komadi velicine koja se gore pominje vise se ne love, a lov na struna (kao i uostalos stosta drugo) u CG je (pristojno receno) neumeren. O toj ribi se jos uvek malo zna, ali izgleda da je dosta slicna po molekularnim odlikama obicnoj potocnoj pastrmci u Moraci i Cijevni.
Vise toga znace se kad mladi kolega Mrdak dovrsi doktorat.

http://www.balkan-trout.com/studied_taxa_6_dentex.htm

Meni ovaj zubatak najiskrenije izgleda kao da ima glavu smudja na telu morske pastrmke
Pedja, a šta je ono Goci spominjao da ih možda ima u nekim rekama Metohije?

Koliko znam, ne zubataka, vec glavatica, prof. Shoric iz KG koji je sad u penziji 80-ih je pisao da je u Mirusi nalazio glavatice, a mislim da mi je pokazao i jednu u tegli, u njegovoj zbirci u KG-u (maglovito se secam, godine, senilnost).

Evo, ovaj rad o strunu je ionako bio na kongresu referisan, pa ovde postavljam samo sazetak na engleskom:

The existence of “strun” – Salmo dentex (Heckel, 1851) as distinct species from Salmo trutta fario (Linnaeus, 1758), in Adriatic rivers of Montenegro

Danilo Mrdak1*, Predrag Simonovic2, Simona Sušnik3, Aleš Snoj4

Abstract

Since it was described as new species, Salmo dentex (Hackel, 1851) was discussed whether or not is something different from Salmo trutta (Linnaeus, 1758). In Montenegro this species was related to the so-called “strun” trout by Karaman (1936). After this, till present time, all authors marked “strun” as a Salmo dentex species, different from Salmo trutta species, but nobody conduct the comparative and phylogenetic analysis of those two species. Based on Mt DNA control region and exon 13 of transfferine gene data set as well as some field investigations and observes it seams that “strun” - Salmo dentex in Montenegro is one population of Salmo trutta with specific migration instinct.

Dakle, kao sto sam vec negde rekao, jezerska forma pastrmke jadranskog sliva. Ali ce trebati da prodje vremena i uradi se jos puno posla dok se lege artis to ne dokaze.

Evo jedne slike struna preuzete sa
http://www.varalicar.com/forum/viewtopic.php?t=1990&sid=4b49414cdc9076ef154a637a91e60cce


Po slici meni ovaj CG strun i onaj BiH zubatak ne liče, ali znam da izgled ne mora da dokazuje ništa DNK je ono najbitnije.

pedjabg ::

Strun je jezerska pastrmka iz Skadarskog jezera koja ide na mrest uzvodno Moracom (a mozda i Drimom? zalazi li u Zetu, bar do buka?) i tad se najvise hvata, pa se moze cak i kupiti na pijaci u Podgorici. Koliko znam, komadi velicine koja se gore pominje vise se ne love, a lov na struna (kao i uostalos stosta drugo) u CG je (pristojno receno) neumeren. O toj ribi se jos uvek malo zna, ali izgleda da je dosta slicna po molekularnim odlikama obicnoj potocnoj pastrmci u Moraci i Cijevni.
Vise toga znace se kad mladi kolega Mrdak dovrsi doktorat.

Kolega Danilo Mrdak je pre par godina dovrsio doktorat, ali mu je prica o strunu iz doktorata ukradena i objavljena bez njega, sa rezultatima o zubatku iz Neretve za koga se ispostavilo da ni on nije zasebna vrsta, vec takodje jezerska forma neretvanske glavatice (ili soshke postrvi) iz Hutovog blata.
Ipak, podatke o strunu iz Crne Gore Danilo je delimicno objavio kroz rad o zetskoj mekousnoj pastrmci, s kojim je i stekao pravo da izadje na odbranu doktorata i doktorirao. Sad je docent na Odsjeku za biologiju Prirodno-matematickog fakulteta Univerziteta u Podgorici i prorektor za medjunarodnu saradnju univerziteta (ako sam dobro shvatio).
Tako je bar jedna taksonomska nejasnoca od mnogih o pastrmkama razjasnjena.

Fino. Mada mislim da je i ranije većini bilo jasno da je taj dentex samo pogrešno identifikovana neka jadranska pastrmka, najvervatije jezerska forma jadranske potočare ili glavatice. Pri čemu ne treba isključiti ni hibride ove dve vrste, koji su takođe jako česti. Zapravo je jedino bilo jasno da nije nekakva 4-ta vrsta, niti da ima veze sa mekom, već mora biti nešto potočno-jezersko-mramorno.  

Goci ::

Fino. Mada mislim da je i ranije većini bilo jasno da je taj dentex samo pogrešno identifikovana neka jadranska pastrmka, najvervatije jezerska forma jadranske potočare ili glavatice. Pri čemu ne treba isključiti ni hibride ove dve vrste, koji su takođe jako česti. Zapravo je jedino bilo jasno da nije nekakva 4-ta vrsta, niti da ima veze sa mekom, već mora biti nešto potočno-jezersko-mramorno.  

Pa, po svemu (do sada objavljenom, a toga je jaaaako  malo) sudeci, hibridi jadranske potocare i glavatice u literarturi nisu jasno ni navedeni. Dakako, glavatica iz Soche ("soshka postrv") u Sloveniji jeste postala ugrozena i njen genofond "zagadjen" ukrstanjem sa potocnom pastrmkom, ali izgleda onom atlantske (po svoj prilici) ili onom dunavske linije (manje verovatno), unesene u slovenacke vode poribljavanjem, a ne jadranske. Odredjena relatiivno niska stopa hibridizacije detektovana je u crnogonrskim rekama (Cijevna), ali to nije bitno uticalo na smanjenje brojnosti i narusavanje karakteristicnog izgleda glavatice iz tih voda. Nesumnjivo je da postoje vrlo razvijeni geneticki mehanizmi kojima se hibridizacija ovih vrsta kada i do nje dodje ne odrzava lako u populacijama, pa se odrzavaju jedinke i populacije koje su izgledom pripadnici svojih vrsta. Inace su pastrmke poznate po takvim mehanizmima koji im daju mogucnost da odlikama zivotnog ciklusa kompenzuju negativne efekte u stanistima u kojima zive, ukljucujuci i interspecijsku hibridizaciju. Lakoca hibridizacije glavatice sa atlantskom pastrmkom koja ukazuje na njihovu relativnu bliskost srodstva poduprta je i slicnoscu i bliskoscu srodstvaa koji su u pogledu morfologije izmedju ove dve linije kompleksa pastrmke utvrdjeni, a retkost hibridizacije sa pastrmkama jadranske linije takodje potvrdjuje dalje srodstvo ove dve linije u odnosu na prethodno pomenuto. Zvuci nelogicno, ali to su prilicno jasno utvrdjene cinjenice, iako je glavatica, kao i jadranska potocna pastrmka, endemit jadranskog sliva i po mtDNK ove dve linije pastrmki su medjusobno bliske (sto, opet, moze biti paralelizam i time parafiletizam, a ne homologo i monofiletsko stanje odnosa tih dveju grupa).
Sto se struna, tj. zubatka tice, on je, kao i plavska blatnjaca u okviru dunavskog sliva, samo jezerska forma dve linije ili vrste pastrmki jadranskog sliva.

pedjabg ::

Pa, po svemu (do sada objavljenom, a toga je jaaaako  malo) sudeci, hibridi jadranske potocare i glavatice u literarturi nisu jasno ni navedeni.

Tako sam i ja mislio do nedavno, kada pročitah ovo na netu ovo za Neretvu:

"Hibridizacija je dovela blizu nestanka sve autohtone vrste i genetičke linije u ovoj rijeci. Samo 11 % ukupne populacije potočne pastrmke pokazuje neke znakove autohtonosti (iz doktorata moje kolegice)"

"Situacija sa glavaticom je katastrofalna, 100% hibridizacija sa potocnom pastrmkom jadranskog haplotipa..."

Probao sam da odguglam i prvu i drugu recenicu, ali nisam nasao prvu tvrdnju (za drugu me upucuje na varalicar.com). U tekstu Adema Hamzica o potocnoj pastrmci u casopisu "Jutro", koji sam dobio na guglanju, takav podatak se, koliko sam video, ne pominje.
I onda pitanje: ako glavatica i potocara iz jadranskog sliva 100% hibridizuju, kako onda uopste ima glavatice i potocare?