Зашто су нам воде овакве ?
Ово може да буде и једно од објашњења.
Елем, наш риболовац је чудо невиђено.
Чим намирише рибу одма' са ортацима долази неколико (дана) викенда за редом. Ако има улова, први задатак им је да склепају некакву чатрљу, колибу од лима и картона...где један живи ко испосник у Кареји, храни рибу, трпи гладан и крчи обалу - да се сместе ко људи и да чува место ко теријер.
Фали му само ланац.
Сваки почетак је тежак.
Док се риба купа и једе, он се сав усмрди, укисели и само му очи сијају од глади и радости при помисли на рибу.
Онда за недељу дана смена - следећи испосник, поучен мукама претходника носи лонац од 10 кила, зејтин, лук, пасуљ, мало сланинице, бибер.... да скува за неколико дана кад не 'рани... бабушку.
Претходни ће пола да да комшилуку да причају како је риболовац - пар екселанс. Пре тога насечу једно кубик туђих дрва из шуме око њих.
Трећи већ малко изриља - да посеје мало парадајза, бораније....што да купује кад је већ ту - вајдица, а криза.
Ко да мисли на ситнице:
кесе, флаше,конзерве, чарапе које жена ни луда неће да му опере...поцепане кабанице, трули душеци...риблје главе из чорбе, коске.... све је то око њега .... нешто окачено по грању се суши од росе, кише, блата ... неће човек да баци.
Можда затреба, а неће да загађије околину.
После две недеље и мало више ракије и заједничке клопе и покоје кинте (еврића) - рибочувари се куну како поштенијег риболовца нису видели, па му за 50 динара по штапу чамцем развлаче за сома.
После два месеца су ко рођена браћа. Прво мала мрежица, кад су већ ту, па све већа и већа, дужа и дужа - један сом нама, други чуварима...па ред шарана, па ред штуке, мало клена...ко броји више бабушке, деверике... јебеш та говна, ионако их продају само по 100 динара на пијаци.
Не исплати им се.
Са сетом и тугом се сећају како су били глупи па у почетку делили комшилуку уместо да зараде.
Јебига, светска криза, неки динар добро дође.
Е, а онда наиђе неки морон и почне да сере како су загадили околину, што бацају мреже, што ваде рибу испод мере и у ловостају.... и зајебе се па позове чуваре.
Они га гледају ко чудо ... па се мисле дал да га бију одма или да чекају своје ортаке чуваре да га они претркељају по закону, па да га бију после ?
Можда им се и провуче без батина, ако размисле па кажу:
-Ма, јебеш ову воду, нема рибе ко некад, ајмо у пичку материну одваде.
Следећа вода доноси опет исконско узбуђење за српског риболовца.
Одо и ја у пички материну.
Ово је слика језера Гружа, а вероватно још многих вода.