Krajem maja sam bio u Podgorici nekoliko dana. Pre toga sam kontaktirao Saleta Stars member-a oko terena i probora. Sale mi je tipovao revir u Plavu, a zvao me je i kod njega na Taru. Pošto sam išao vozom Plav je otpao u startu, a Tara u Kolašinu je delovala kao malo verovatna varijanta. Međutim već prvog dana boravka u PG planovi se menjaju. Isksrao nam je besplatni prevoz za Kolašin i nazad. Devojka bi imala nešto posla tamo preko dana, a ja bih mogao da pecam na Tari skoro ceo dan.
Stigli smo u Kolašin oko 10 ujutru, dočekao nas je severac mnogo jeači i hladniji nego u PG. Ubrzo stiže i Sale i odlazimo u lokalni kafić da razradimo plan za dan na vodi. Nervozan i napaljen da što pre zabacim u Taru, posle dve kruške malo kočim. Sale tipuje da idemo na terene ispod revira pošto sam mislio da bacam i varku, ako od vetra ne bude moglo da se peca na mušice. Odlazimo 4-5 km nizvodno od KL, stajemo kod svakog mosta, gledamo u reku, ali izgleda da je hladno vreme zakucalo svu ribu u dubinu.
Pogleda sa jednog od mostova
Sale mi je pozajmio njegov neoprenski kombinezon i jaknu pošto sam ja oz BG-a nosio samo čizme i laganu jaknu koja nije bila dorasla takvom vetru i hladnoći.
Stigli smo na vodu između 12 i 1 popodne i samo štos smo namontirali pribor Sale se setio da je zaboravio jednu kutiju sa strimerima i još neke sitnice. Ostavlja mene na vodi, a on se vraća do kuće. Pretražujem neki brzak, pa vir i nisam prešao ni 50-100 m toka, a Sale se vratio. Sedamo da ponjupamo burek i malo osmotrimo vodu.
Bilo je kamenjarki u vazduhu
Prilazimo sa desne obale, glavna matica je bliža levoj višoj obali. To je mesto sa Saletovih slika na kojima se vidi kako pecam, a na suprotnoj obali je tabla/saobraćajni znak pored puta. Uzvodno od tog brzaka su stene i dublji virovi, i baš tamo gde se stene završavaju počinje jedan vir i sporiji tok uz suprotnu obalu ispred kog je jak brzak. Posle nekog vremena počinje da se javlja riba na površini baš u tom sporijem toku uz neki žbun.
Sale ostavlja dvoručni štap i krećemo zajedno da bombardujemo taj potez raznim muvama. Pošto se riba javi nekoliko puta pa onda stane nekoliko minuta, pa tako u krug pokušavamo da dokučimo šta jede. Videli smo dve vrste jednodnevki u to vreme u vazduhu, krupnije veličine 10 i sitnije veličine 14.
Krupnije subimago...
...koje su nastavile kasnije da se pojavljuju u imago obliku
U isto vreme rojile su se i ove sitnije, valjda je to PMD
Kasnije sam pregazio reku nizvodno kroz brzak i prikrao se iza žbuna. Pokušavaoi na nimfe i na suve, ali nisam ni video ribu koja se tu javljala ranije.
Ovo je mesto, a slika je Saletova.
Kasnije sam pokušao na tom potezu i sa varkama, a Sale se vratio na dvoručnjak, ali nije bilo uspeha.
Nastavili smo uzvodno. Potez je relativno prav u dužini od 100-200 m, na sredini je plići titravac i ponegde proviruje po neki sprud, a dubine su uz obale natkrivene rastnjem. Sale je prečešljavao levu, a ja desnu obalu. U jednom virčiću kačim malu pastrmku ne dužu od 20-ak cm na rapalu CD 5, nisam ni udario kontru da je ne katapultiram, privlačim je skoro do nogu, a ona spada. Dobro je makar sam imao ribu na štapu. Malo uzvodnije na početku pravca reka se sužava pošto je tu dublji vir iza stene u koju udara brzak. Sale prelazi na tu stranu pošto je uz drugu obalu plićak. Ispituje duboki vir na početku poteza, a ja pecam nizvodnije sa iste strane. Kasnije ga sustižem, pokušavam varalicama da iščačkam nešto u viru, ali bezuspešno. Kada smo krenuli nizvodno kod jedne stene pri kraju vira, raub, nešto je pojurilo sitnu ribu. Bacam varku na to mesto, međutm ništa se ne dešava. (pre neki dan Sale mi je javio da je neki momak tu digao pastrmku od 1,5 kg)
Brzinski prečešljavamo teren i nizvodno u povratku, ali ulov izostaje.
Sedamo u auto i vraćamo se ka gradu.
Uz put zastajemo na mostu do kog uzvodno počinje revir. Ispod mosta je dubok vir, koji sigurno krije velike mladice. Tabla na skakakonici označava da odatle počinje revir.
Ako idete putem od Kolašina ka Mojkovcu, sa desne strane puta nalazi se crkvica na uzvišenju, iza nje je ovaj most preko Tare.
Odlazimo na teren iznad KL gde je Tara dosta manja, i obale su prilično obrasle. Probijamo se do vode i pakujemo mahače na obali, vetra nema, samo na mah dune, ali mnogo slabiji nego nizvodno. Imamo oko sat-sat i po fore još da otpecamo pa ja moram nazad za PG.
Sale seda na neki balvan na obali da smota cigaretu i gleda u vodu, ja biram koju muvu da stavim. U jednom momentu Sale prijavljuje da se riba javila, vidim samo talasić na površini koji je ostao iza nje. Stavljam suvu muvu. Pecamo sa desne obale, a ja sam dešnjak. Sale mi dodaje pljosku da se malo ugrejem. Uzimam pljosku u desnu ruku da nategnem domaću, a levom rukom uzimam štap i zabacujem. Taman sam izustio: "pazi kad mi sad udari" i nategnuo, a pastrmka se diže i napada muvu. Udaram vrljavu kontru levicom. Vraćam Saletu pljosku, krećem da privlačim ribu međutim ona posle par sekundi spada. Smejemo se obojica, nema veze nek je otišla. Nije bila velika, ali je pružila zabavan trenutak.
Otpecali smo još malo na tom potezu pa nastavili još uzvodno do sledećeg vira. Tu smo i završili sa pecanjem za taj dan.
Na slici je Sale na mestu gde smo završili pecanje tog dana.
Sale me vraća do Kolašina taman pred večernji cug, uvek mora da se ide kad je najbolje za pecanje.
Tara je ostavila snažan utisak na mene, moraću ponovo da se vratim tamo iako je reka vrlo komplikovana za pecanje. Šteta što me vreme nije bolje poslužilo, ali biće prilike za revanš.
Sale HVALA TI zato što si me vodio po Tari, nadam se da ću moći da ti se revanširam na nekoj našoj vodi!
Prijem 
