ПАЦЕРски дабинг - како мешати дабинг

Пре него напишем како то радим, погледаје како то ради Дејви МакФејл:



Да се разумемо, мешам дабинге од почетка флајења, има томе можда 14 годиница... Пре свега (биће ово дугачко просеравање) то што ја радим како радим је моја ствар и нити ме је ко тако научио нити ја тврдим да тако треба; ако је мој дабинг у питању - овако МОРА.  
 
0. принцип мешања

Да би се правио дабинг о којечега, основно је да што је нит тања/мекша мора бити краћа; и обратно - што је нит дебља/чвршћа мора бити дужа. У супротном, све и да умешаш дабинг, од његове примене углавном нема ништа - пола се распадне на путу од прстију до конца; на муви заврши и мање од пола.
У том смислу, а као у диспозитиву, може се приметити да Дејви није пратио све са овог часа...

1. шишање

Најскупља а најбржа школа за мешање дабинга иде преко маске зеца, што је гре'ота. Ствар је у томе што је длака са маске зеца (између очију, око њушке) праве дужине кад се одсече до пред кожу - за мене је то референтна вредност када је дужина длаке типа крзна у питању - око 1 цм. Ако је длака такве дебљине/чврстине краћа - дабинг се распада приликом употребе, што осим што је скупо је и глупо губљење времена и прављење отпада око стола за везивање. Иста референтна дужина може се задржати и за (по мени) обавезне додатке - синтетику; о томе мало касније.

Сад иде пипав и још досаднији део - длака крзна има три типа длаке (посматрано са становишта везача). Осје - најдужа длака која има изглед/улогу (?) антена - има је релативно мало; заштитна длака - ово је нама најкориснија длака, од ње нам треба вршних (око) 1 цм и по дебљини је иста као осје само је краћа и понекад мало тања, мада не и код зеца; поддлака - слој уз тело, паперјаст и изгледа као памучна вата, дакле топлотна заштита животиње - ова длака је мекша од заштитне али је и краћа, па тиме без икакве припреме улази у дабинг са заштитном длаком у дабинг. Ево срећне околности - зато је маска зеца (не КУНИЋА) основа за сваки дабинг. Тачка.

Још мало о маски зеца - образи зеца имају дужу, мекшу длаку доста светлијих боја (боје углавном делим на тамне и светле; да - знам да западно од Дрине то се не прашта, ал'ме марим, ич...) Дакле, образе шишати мало краће...
ВРАТ зеца - по мени изврстан део на зецу, можда и најбољи (равноправно са маском) - иако није прошаран као са маске, даје изврсну кестењасту боју, дакле није толико таман као што маске умеју да буду, за дабирање има изврсну дебљину/чврстину длаке, посебно је лак за муве #16 - #20, мада и на свим осталим величина бриљира. За мене то је вероватно најбоље парче на зецу. У рецепту за Мартовку, мокру муву, то је дабин који помиње Прит.
Кожа на врату свих сисара је најдебља, то се одмах види приликом драња. Ту длаку флајери лако бацају јер је крвава, посебно ако су ловци секирама одсецали главе улову. Обично прање водом спере крв и блато и длака је врхунска, кестењаста и са поддалком исте боје, за разлику од поддлаке на леђима, на пример - податна за дабирање свим техникама. Једино што је потребно пазити је дужина шишања - длака са врата је дужа и (по мени) треба је шишати, не краће од 1 цм, али ипак не сасвим до коже јер може бити предуга. Ускоро мало о томе и зашто не предугу длаку у лонац...

Што се синтетике тиче - ОПРЕЗ!

Да се разумемо, имам ја и "некрштене" дабинге, само од крзна, али 90% везујем са дабингом који представља смешу коју сам "преписао" од Горана Грубића, зовем(о) је ПАЦЕРски дабинг:

• поред основе од крзна, има и зачине:
  
• 5-10% УВ седефасти
  
• 5-10% UV tan, UV Light Olive, UV Calibaetis - било који УВ светлијих нијанси
  
• 5-10% обичан седефасти
  

Да бих припремио тај репроматеријал, од ока извадим "грудвицу" из кесе, и сечем те "погачице" на "траке" од по 1 цм ширине. Овде је принцип мешања пресудан, ако су нити предуге, дабинг неће бити прави.
УВ дабинзи по правилу нису нежни, и ако се исеку на заиста 1 цм дуге нити (или краће) - распадаће се дабинг.
Дакле мора да се проба, ту искуство помаже, отуд вежба на мањој количини уз обавезно везивање муве и пожељно пецање - тек цела прича има смисла, не треба одмах бацати "вежбовни дабинг"! Из таквих проба може много да се научи, мада то зависи од вештине и смелости играча, тако да то није посао за теоретичаре опште праксе. Другари, играјте се дабингом, не морате одмах на маску или дивљу мачку... Бокови и леђа зеца, осим што ив има много, добри су за вежбу још због два детаља - длака је дуга (као и код дивље мачке - ко је помислио на домаће?!?) а подлака је густа и бела, и много дужа него на маски - резултат може да буде озбиљно другачији него са дабингом са маске. Такве дабинге препознаје свако ко има макар мало искуства мешања дабинга - пуни су их рафови продавница, разликују се само по боји, најмање важном својству дабинга. Не сећам се да сам икада видео некрштени (нити крштени) дабинг од маске зеца у радњи. Пре свега јер кунић није зец; у дабинг димензији кунић је према зецу исто што и памучна вата. Зато се приликом куповине зналци опредељују за веверицу, јер она нема "кунићастог" двојника тј. мамипару, па је дабинг од веверице увек добар.
Што се тиче остале синтетике - а она може да се додаје крзненој основи због добијања нијансе у боји - антрон је много финији од горе поменутих дабинга, док је суперфајн још нежнији. Ово помињем због принципа - што нежније то краће и обратно. На пример, ако антрон (изврстан дабинг за мешање са зецом) се дода у дужини нити која иде и до 4-5 цм, може да настане неуниформан дабинг - већина антрона се замрси у "чворове нагомилавања" и нема га у дабингу; приликом везивања те замршене "гуте" бацимо и немамо више зачин у дабингу... Трилобал је на скали као и УВ дабинзи или мало нежнији, сви стримерашки дабинзи су као УВ или грубљи.
Дакле, имамо гомилицу крзна и 4 - 5 пута мању гомилицу зачина (седефасти, УВ светли и седефасти, антрон, трилобал...) - време је за:

3. мешање

Користим млин за кафу, који наравно деценију и по не служи за млевење кафе   
Претпостављам да је "блендер" за воће још комотније решење, јер није важна величина посуде, него шта се у њој меша, а можда се може мало убрзати поступак мешања? Ионако је само мешање најкраћа фаза у прављењу дабинга.
Не треба мешати све ошишано од једном - ако материјала има превише, неће бити добра смеша и дабинг неће бити практичан за рад, а то је једини разлог зашто се ово ради. Дакле боље да је суд полу празан него препун. Један је детаљ важан - размеру мешања (нпр 1:5 или 1:4 или...) узмемо у исту руку, ставимо "палачинкицу зачина (1) на погачицу дабинга (4)" и онда штрпнемо од обе врсте и убацујемо комадиће у суд, мало по мало, али увек у одокативној размери и увек у малим прстохватима - почиње мешање већ приликом убацивања у суд.
Ово је важно и брзо се научи - а и види се код Дејвија - питање количине убаченог материјала и тренутак кад је довољно мешања. Ако сте радили како вам ја звоцам - три циклуса од по 3 секунде је доста. Више кратктких је боље од једног дугачког рафала. Препознаћете добар дабинг, (добар по питању мешања и најважније -  по питању употребе) јер је после 3 х 3 смеша у суду "ПЕНАСТА И ПАУЧИНАСТА". Таквак тренутак се да видети и на Дејвијевом снимку.
Кад смеша тако изгледа - готово је - покупи се (и са зидова и са ножа(!!!) и убаци у кутију за дабинг или кесицу). После наставњамо мешање истим начином докле год имамо материјала; умешани дабинг се слободно може стискати у кесе, приликом дабирања све дође на своје место... Суштина је да се дабирањем добија трећа димензија у зависности шта везач жели и уме...

За крај - на примеру дивље мачке са слике, ако претпоставимо да је длака дужине до 3 цм, ја бих шишао по црвеној линији:



То је (можда) нешто више од 1 цм, али длака је меканија и делује тања од крзна са леђа зеца, бише лићи на длаку са маске зеца. Наравно, приликом шишања треба пазити да овај рез иде кроз крзно ПО ДУБИНИ, тј. да маказе одсеку цео рез по овој линији свих длака у снопу а не да длаке испод видљивог "пресека са слике" буду одсечене само по врховима.

...и за крај - на грешкама се најбоље учи, мада да сам ја ово прочитао 2008. - било би их мање...

bokac ::

ПАЦЕРски дабинг

...., па је дабинг од веверице увек добар.

Odličan tekst, Bokac, sem jedne nepreciznosti:
Kakva mora biti ta veverica da bi dabing bio dobar? 
Ne-, ne-, ne-.... Nevinaaaaa.
E, tako.

@Bokac

Toooooo burazere

@Peđa
Kako se zove veverica ateista?

Kako?  

Neverica

E, baš izmišljaš! 

Kad stigne wild maca biće Dub mix v2.022 by BokaTZ.

Lepo je to krzno, i dabing. Čuvao sam ono sto imam za suve "zečeve", ali odavno nisam napravio nijednog. Da imam vremena, probao bih ponovo da se podsetim kakvo je kad se njime dabira...
Sigurno može da se koristi lepo za manje Sparcle Dun (#14-18).

Sparkle Duns

једно  моје размишљање о бокчевој уводној причи, где ваљда говори  и слику прилаже, о дивљем мачку или мачки(???) и слику показује о резу по дубини, где се сви ваљда слажемо, нисам никад прегазио ту мацу али ми је садашњи председник  мушичарске заједнице/а верујем и да је  и данас на тој њему светој дужности/ продао/или поклонио/ кесицу  већ ошишане мачке/а ловац је/, ја сам на неком од ових  муш. сајтова орг, нет, биз и  цом/овај је  нажалост угашен/ запитао има ли ког ко је користио подлаку јер извесни, пре бих рекао познати мушичар и писац књига о  вараличарењу и мушичарењу,  славко чамбер из крајине,  у риболовачком трофеју из 1999. тврди о чаробној подлаки где се узима баш онај део који бокац одбаца(верујем да  развија причу о дабингу за мокре мушице?)за ПЛИВАЈУЋЕ мушице и наводи своју чамберс fly као пример да се овај материјал обавезно користи код везача, дакле тих 1-2 цм густог слоја почев од коже , чланак је  НА НОВИ НАЧИН-ЧС  МУШИЦЕ/ ПЛИВАЈУЋА ДИВЉА МАЧКА.  ја сам свој поклон одавно офарбао  и изгубио  могућу пробу, волео бих да ко има прилике  овај чамберов  предлог  потврди/одбаци и обавести нас! 
каже да је слично овоме добра и подлака од лисице(?),  ту хвали енглеза скјуза који се бавио и његовом  историјском босном,...
      и хвала бокцу на познатом практичном и  језичком предавању,  што се каже-благодарим!

Раде,

Без икакве потребе да коментаришем причу коју помињеш о Славку, поддлака лисице и зеца је као памучна вата - пије к'о рус и тоне к'о чарапа.
Ко не верује нека проба.
Идеја о употреби мешавине разних типова длаке, који нису сви истих својстава је у томе што дабинг буде чупав, игличаст и даје шансу да се мало ваздуха зароби при утапању, а и повећава површински напон, па тиме и пловност.
Поддлака са маске зец иде у дабинг (што горе и пише) а са тела зеца је често беле боје и поквашена буквално личи на пмаучну вату.
Што се дивље мачке тиче, нисам је шишао, тако да ћу сачекати... Кладим се да нема разлике.


Да је овај форум угашен, ми овде не би смо писали. Према томе, дабоме.

хвала ти, читам да је славко, у  риболовачкој ревији  бр.10-чланак нисам  далтониста, андрија,написао, мислећи на тада познатог  а сада покојног  андрију урбана , у својим дневницима  сачувао-навезао,најпре   детаљно- етимолошки  анализирајући  скоро 600  инсеката за време дотадашње тродеценијске праксе, па не верујем да би такав човек могао да тврди  ово што сам изнео у мојој задњој поруци. вероватно да никад нећу везати та раширена  крила на тзв. чамберовим узорима, с друге стране код вас , ту на северу србије,    дивља мачка је много присутнија  за на нишан - видим да има дана кад је  ловци смеју трпати у торбе.
     и дабоме, не бих волео да ове овде  занимљиве садржаје не читамо више, искрено ми је жао што је ....... цом. пао у бару и нигде се нико не огласи,и  незаписано је  углавном заборављено. и поздрав или до читања!

Pa, dotičnog Krajišnika sam upoznao prošle godine i tek naknadno shvatio, gluv kakav sam, s kim pričam u razgovoru koji je meni bio dosta čudan, zbog mušičarskog hiperrodoljublja u pogledu bosanske škole vezivanja mušica kao najstarije, majke svih škola i oca svih učitelja. Sad kad mislim o tome, dođe mi malo i relaksirajuće, mada me takva kategoričnost i isključivost uvek iznenadi i razočara.
A poddlaka uvek "pije vodu" i za nimfe je upotrebljiva. Za suve-samo sa "mašćenjem"i u tankim, nabijenim (čvrsto dabiranim) nanosima-koristio sam kao probu sivu poddlaku lisice za klasične Adamse, sa Wapsi voskom na osnovnom koncu. To nisam "mastio", plivale su, valjda zbog voska. Macinu dlaku sa poddlakom samo za nimfe, odlična na izgled, u principu nisam primetio razliku između zeca i nje, sve je to u istoj kutiji za nimfe.
Nekad sam davno dabirao koristeći vosak, lakše je, posebno ako je dabing fin i sitnih vlakana, ali i dobar je manje menja boju pri kvašenju od samog mašćenja koje hoće da samo promeni boju tela.
Više se i ne sećam to sajta com, jel to bio onaj niški? Da, deluje da ga nema, ali ni .org se pojavljuje. Korona zdaj?

фала, славко је, како сам прочитао пуно његових текстова, био на својој, незападној/противнозападној  а то сад примећујем после ове приче, но било па прошло/  страни.  да малкице одскочим-како у знанственом смислу  разликујемо длаку и подлаку, нпр. за чувену суву зечију/пацерску/шапу?једно време само сам мацу користио, у мешавини које поседујем - због бојадисања, фарбањем сам све уништио/отишле  нијансе/па се вратио на зечеве, покадкад фоку,  мешавине са кучином  и..../.
 цом је био београдски, симпсонов. ти први јужнословенски су се свађали много, ваљда нишки био где је господарио миксмастер из ниша а сад га воде црногорци. да сад не хвалим орг јер ту влада  влада охоливер!
осим из књига пре 40 и више година сам само  из хрватских  часописа могао нешто ново да сазнам. рачунари су све променили .штета што су овде загубљене многе фотографије, тако да не знам где је ( далека)  обавештајна будућност, да не кажем да се данас истински заљубљеник, најчешће случајни али и то је  уреду,може  са пуно чиме упознати, месец дана ишчитавања превазилази  мојих  30 првих година, не кукам  већ се радујем !

Rade,
Mušičarenje.org bio je niški sajt, mislim... Uostalom, nije više ni važno. Dobro je da se ovaj sajt još održava, je za ionako mali priliv mladih mušičara i uopšte riblovaca korisno je da postoji neko mesto koje im je i medijski i tematski blisko.
A što se tiče ranijih (ipak malobrojnih) štiva-sačuvana su ona negde za nekog ko se bude potrudio da ih nađe. Ovi digitalni materijali i njihova laka dostupnost neizmerno su blago.
Danas je postala retkost da neko pravi sam dabinge. Ja sam presrećan kad dobijem neki deo zeca, ili kožu s grudi jarebice, ili parče jelenske ili srneće dlake... Ipak, toliko je pastrmki u našim rekama i takav nam je život da se i ti retki pokloni sad gomilaju u svojim kutijama, istina zaštićeni protiv moljaca. Samo kad bi bilo više pastrmkama bogatih reka da se i mušice malo razvrcaju posle desete ribe...
Još malo pa kraj lovostaja.

radezamora ::

хвала ти, читам да је славко, у  риболовачкој ревији  бр.10-чланак нисам  далтониста, андрија,написао, мислећи на тада познатог  а сада покојног  андрију урбана , у својим дневницима  сачувао-навезао,најпре   детаљно- етимолошки  анализирајући  скоро 600  инсеката за време дотадашње тродеценијске праксе, па не верујем да би такав човек могао да тврди  ово што сам изнео у мојој задњој поруци. вероватно да никад нећу везати та раширена  крила на тзв. чамберовим узорима, с друге стране код вас , ту на северу србије,    дивља мачка је много присутнија  за на нишан - видим да има дана кад је  ловци смеју трпати у торбе.
     и дабоме, не бих волео да ове овде  занимљиве садржаје не читамо више, искрено ми је жао што је ....... цом. пао у бару и нигде се нико не огласи,и  незаписано је  углавном заборављено. и поздрав или до читања!

Раде, сећам се тог чланка као једне од три најогавније ствари које су спуштене на папир. После тога сам престао да купујем те новине.
Једноставно уредници треба да раде свој посао, иначе...

бокац, нажалост ја сам таквим текстовима напунио две укоричене књиге од преко 350 страна, у тих 20 година до 2000-е, но  мање више био задовољан,  сад за ноћни преглед уз пуцкетање ватре  прелазе у  ваљда лепе успомене, у неком тексту чак на целој страни андрија урбан описује почетни чвор, ....  а била је популарна књига  правника јовче петровића са млаве са бројним илустрацијама, опет друга са описима мушица за пастрку и липљена те  књижица - лексикон  младена  меркаша, ја дотада само са  тамнозеленим  струнама и штаповима од стаклене вуне којим бих се сада вратио кад бих имао времена, на оближњим речицама са бамбусом или лесковаком  и само предвезом од шарених жилица које је отац  набављао. наравно пољима и горама  гонио све живо да  започнем или допуним  папирне кесе свега и свачега , записујући место и време налажења,  све време  разним нафталинима  покушавао  да сачувам  што се могло за ове наше дабинге.

за пеђу-сад погледах ...орг и видим   на кормилу двојицу администратора и једног уредника, све сами  вилењаци, после њих влада пацер и један колега  са обале лепенице.

Ko god da vodi mušičarski forum, dobro je ako je stvarno mušičar i ima elementarno zdravu glavu i osnovno je pismen.
Evo npr. ovdašnji moderator .
Sećam se koliko su napadali Urbana, razni savremenici. A iza njega ostadoše razne lepe mušice. I interesantan život koji je živeo u najbolje vreme ovih trulih sadašnjih država. Bokac je u pravu-onakve gadosti i primitivnosti koje tek u ovo tabloidno vreme imaju svoju afirmaciju čak ni u časopisu o ribolovu i čak ni radi povećanja tiraža tada nije trebalo da stoje. Antimaterija novinarstva, tabloidizacija, avangarda regresije i potenciranja primitivizma. Ne samo od neobrazovanih i polupismenih, već i od ondašnjih profesionalnih novinara, koji verovatno kod svojih urednika nisu smeli ni da pomisle da takvo nešto napišu, a kamoli da objave.

radezamora ::

бокац, нажалост ја сам таквим текстовима напунио две укоричене књиге од преко 350 страна, у тих 20 година до 2000-е, но  мање више био задовољан,  сад за ноћни преглед уз пуцкетање ватре  прелазе у  ваљда лепе успомене, у неком тексту чак на целој страни андрија урбан описује почетни чвор, ....  а била је популарна књига  правника јовче петровића са млаве са бројним илустрацијама, опет друга са описима мушица за пастрку и липљена те  књижица - лексикон  младена  меркаша, ја дотада само са  тамнозеленим  струнама и штаповима од стаклене вуне којим бих се сада вратио кад бих имао времена, на оближњим речицама са бамбусом или лесковаком  и само предвезом од шарених жилица које је отац  набављао. наравно пољима и горама  гонио све живо да  започнем или допуним  папирне кесе свега и свачега , записујући место и време налажења,  све време  разним нафталинима  покушавао  да сачувам  што се могло за ове наше дабинге.

за пеђу-сад погледах ...орг и видим   на кормилу двојицу администратора и једног уредника, све сами  вилењаци, после њих влада пацер и један колега  са обале лепенице.

Da li možete da skenirate taj tekst ako ga imate negde i pošaljete mi?

сад  ми оде ћерка па ћу ових дана да ти препишем са тим да ме схватиш да треба да променим наочаре/корона?/, вероватно да мислиш на спорни текст  на нов начин-сч мушице пливајућа  дивља мачка, па да ако се слажеш сад напишем један део текста.
 МУШИЧАРЕЊЕ  КАО НАЧИН  ЛОВЉЕЊА РИБЕ  СЕ ПОЈАВИО  ВЕОМА ДАВНО. ИМА ЧАК И ПИСАНИХ ДОКУМЕНАТА КОЈИ ДАТИРАЈУ ЈОШ ОД 1653.године КАДА ЈЕ ИСАК  ВОЛТОН ИЗДАО КЊИГУ ПОТПУНИ ПЕЦАЧ , КОЈА ЈЕ ПОСТАЛА ОСНОВ  ЗА СКОРО СВУ  РИБОЛОВНУ КЊИЖЕВНОСТ И ДОЖИВЈЕЛА ДО ДАНАС  СТОТИНЕ ИЗДАЊА.
 ОД ТАД ПА ДО ДАНАШЊИХ ДАНА ТЕХНИКА  ПРАВЉЕЊА МУШИЦА , НАРОЧИТО У НОВИЈЕ ВРИЈЕМЕ , ИДЕ ВЕЛИКИМ КОРАКОМ НАПРИЈЕД-НАРОЧИТО  У МАТЕРИЈАЛИМА  И  РАЗНИМ ДРУГИМ  ПОМАГАЛИМА. МЕЂУТИМ, БИТ ЛОВЉЕЊА  ТЈ. ЛОВНОСТ МУШИЦЕ, ОД ПАМТИВ
ЈЕКА  ПА ДО ДАНАШЊИХ ДАНА (А, ТВРДИМ, И У БУДУЋНОСТИ) ЈЕ У ОДГОВАРАЈУЋОЈ  БОЈИ МУШИЦЕ, ШТО ШКОЛА МУШИЧАРЕЊА  КОЈОЈ ПРИПАДАМ, ДОСЛЕДНО   ЗАСТУПА. 
 СВЈЕДОЦИ СМО ДА СЕ У ДОМАЋИМ ЧАСОПИСИМА  СА РИБОЛОВНОМ ТЕМАТИКОМ(НА ЖАЛОСТ , ПРЕЧЕСТО КОРИСТЕ ПОДАЦИ  ИЗ СТРАНИХ) СКОРО СВАКЕ ГОДИНЕ ПОЈАВЉУЈУ  РАЗНИ НАЧИНИ ВЕЗАЊА МУШИЦА И НОВИ МАТЕРИЈАЛИ  НАВОДЕЋИ ИХ КАО ПОТПУНО НОВИ, ДО САДА НЕУПОТРЕБЉАВАНИ. ТО ЈЕ ДОНЕКЛЕ И ИСТИНА , ЈЕР ЈЕ ПОЗНАТИ АКСИОМ  ДА  ШТА НИЈЕ НАПИСАНО, И НЕ ПОСТОЈИ. ЗАТО ВАМ НЕЋУ ОПИСИВАТИ  КАКО И КАДА СУ СЕ ПОЈАВИЛИ  НАЧИНИ ВЕЗАЊА МУШИЦА БЕЗ НОГУ(НО ХАЦКЛЕ) ИЛИ ПОЧЕТИ КОРИСТИТИ РАЗНИ МАТЕРИЈАЛИ(ОД КРИЛА ШИШМИША, СОВА И ДРУГИХ ПТИЦА , ЦДЦ  ПЕРЈЕ ОД ПАТКЕ И МНОГИ ДРУГИ МАТЕРИЈАЛИ)ОДНОСНО ПОЗНАТИ И УПОТРЕБЉАВАНИ У  БОСНИ.
контролор словног преписа -моја супруга
ово је око 40 посто текста -следи  остало, главно, током наредних дана.

наставак:
 ДА СЕ НЕ БИ НАСТАВИЛО И ДАЉЕ  ТАКВО НАШЕ ИНДИФЕРЕНТНО  ПОНАШАЊЕ У  СВИЈЕТУ  МУШИЧАРСКЕ ЕЛИТЕ, ПОЗИВАМ СВЕ ВЕЗАЧЕ  И МУШИЧАРЕ ДА ОБЈАВЉУЈУ  СВОЈА САЗНАЊА  И ИСКУСТВА  КОЈА ИМАЈУ-А ИМАЛИ СУ  ОД КОГА НАСЛЕДИТИ.
 СКЈУЗ, ПОЗНАТИ МУШИЧАР И ПИСАЦ КЊИГА О РИБОЛОВУ ЈЕ УТВРДИО ДА ЈЕ   МУШИЧАРЕЊЕ У ЕНГЛЕСКУ , А ТАКО И У ЦИЈЕЛИ  СВИЈЕТ, ДОШЛО СА НАШИХ ПРОСТОРА , ТАЧНИЈЕ, СА   ПРОСТОРА  НЕКАДАШЊЕ  БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ.
 ОВОГА ПУТА ПРЕДСТАВИЋУ  ЈЕДАН МАТЕРИЈАЛ КАО  НАШ ИЗУМ, КОЈИ ЈА УПОТРЕБЉАВАМ  ЗА КРИЛА МУШИЦЕ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ. ДО НОВИХ МАТЕРИЈАЛА ЗА ВЕЗАЊЕ КРИЛА  ДОШАО САМ ИСТРАЖУЈУЋИ  РАЗНЕ МАТЕРИЈАЛЕ-ЗНАЧИ , НИСАМ  ТО НАУЧИО ОД СТАРИХ , ДОБРИХ МАЈСТОРА МУШИЧАРЕЊА(МАДА НИСАМ СИГУРАН ДА НИЈЕ БИЛО И ОНИХ  КОЈИ СУ И ПРИЈЕ МЕНЕ  МОЖДА УПОТРЕБЉАВАЛИ  ОВАЈ МАТЕРИЈАЛ).
Материјал који ја употребљавам  је поддлака  дивље мачке, али може и других  длакавих сисара , као нпр. лисице.Наиме кад се скине тј. одстрани  горњи дио длаке  дивље мачке или лисице , од коже према вани, налази се густи слој  поддлаке, дебљине 1 до 2цм,сиве боје. Својства ове поддлаке  су веома добра . Тако када правим површинску мушицу, она  веома добро плива  јер је подлака сама од себе масна  и сува,, па кад се мушица  тј. крила  мало поквасе и слијепе , приликом махања или забацивања , крила се распршу и осуше  и мушица опет добро плива  на површини.Пловна својства  има тако добра  као ЦДЦ перо патке, или чак и боља.Што је јако битно , знатно је лакше доћи до поддлаке , јер је много има на  крзну дивље мачке (може чак и питома) или лисице -неупоредиво  више него  ЦДЦ пера  на тртици  патке.
од мушица које правим  овим материјалом , већином су то једнодневнице - креице Čambers Fly, јер  поддлака има одговарајућу сиву  боју,  као крила ових  инсеката. Поддлаку можемо везати (мао што је приказано на слици) и на средини снопа, тако да мушица  има раширена  крилима/тачно овако пише!/која маказицама  обликујемо.Можемо  је везати и у петљу, као крилне пупољке.
Материјал је веома добар  и употребљив са, по мени, много већим предностима него прослављено ЦДЦперо, а вријеме ће показати да ли ће се овај материјал  пробити до других мушичара  и да ли ће се задржати  дужи низ година (за разлику  од многих других материјала, који су се појавили као бум, па убрзо пали у  заборав). Његова велика предност је што је веома чврст, тако да дуго траје , а поддлаку  можемо фарбати  разним нијансама  анилинских боја. 
                                                                                         Славко Чамбер
у прилогу су и две слике, дају се наслутити из текста.
надам се користан прилог и за пеђу и бокца.
објављено у риболовачком трофеју бр. 2 из 1999. године, страна  55
у мојим збиркама текстова имам неколико славкових  прилога, да посебно напоменем прилог НЕМАТЕ ПРАВО ГОСПОДИНЕ РИЦ,где  уверава читаоце о наважнијој БОЈИ код избора мушице/бројне огледе  изводио ноћу и не слаже се са виђењима  маркаша и урбана  који су доста писали у то време/и негира чувеног  чарлса рица!
извињавам се за велика и мала слова, крива је сад већ извађена цепљика из храстовине.
има ли везе својство крзна-длаке  од  доба године као нпр код јелена?

Раде,

Да мало скратим понављање - да ли си пробао поддлаку лисице (браонкасто сива)? Или зеца? ...нутрије? ...кунића?
Покушај да верујеш својим очима, пробај па види како се поддлака понаша употребљена на удици.

Лепо је што Славко апелује да се записују достигнућа у неписменој средини - то је истовремено искорак и из неписмености и из анонимности.

Није тачно да су први трагови из 17. века - први запис је много (преко 1000 година) старији и није из Босне, него из Македоније - да се није информисао код Коштунице?

Боја као пресудна особина муве - и врапци на грани знају да ако си рођен западно од Дрине нема тог јунака који има муда да противуречи тврдњи.
Наравно, ради се о веровању налик на секту;, ако је уопште битна, боја је вероватно најмање битно својство мува. Чак и да јесте понекад битна, то је само на неким рекама а и тамо само понекад. Расправљати са заљубљеницима у боју је нездрав посао - прво се посвађате доживотно, а онда ти се гади и сама помисао да си учествовао у "расправи" са симпатичним мада не претерано маштовитим ликовима. Све и да је то тачно, доказа нема осим веруј мени ја знам једини а и то што само ја знам - знам најбоље на свету.
Кења ми се од силног просеравања.
Максимум осетљивости на боју, рибљег ока, је негде у домену црвених нијанси, док је минимум у видљивом делу спектра у домену зелених нијанси (тј. оних које људско око види као зеленкасте). То значи да између светло-априлска трава-зелене и сиво-маслинасто-браон риба скоро да не види разлику у нијанси/боји, можда само у сјајности (особина која мери скалу од тамно до светло и назад). Дакле, све гнојаве, шлајмарасте, "оливно-аписмене", маслинасто-писмене и ине нијансе зелених боја нису - углавном - нимало важне. Максимум расподеле осетљивости људског ока је негде у подручју прелаза жуто - зелена, дакле управо у средишту лудачке фиксације прекодринских флајера, припадника секте чији је потомак и Славко Чамбер.

И још нешто - поддлака лисице сасвим сигутно није масна (бар ове две, три што ми падоше шака - можда је проблем у штављењу?!?) и пије воду као што горе написах а сад се понављам, очигледно узалуд.
Поддалку дивље мачке (нештављене!!!) очекујем ускоро, а за зечеве да не помињем - пију воду толико доброда и усисају муву под воду, подједнако шумадијски, поморавски, банатски зечеви, сви до једног нештављени.

Материјал који изврсно одговара опису Славка Чамбера је средњи слој длаке са шапе зеца - апсолутно врхунски материјал за љубитеље робусних мува. Једино што сам чуо (од мени познатих флајера) да није подједнако успешна и на масноћама у крашким рекама мирног тока као што су то муве од лојног пера са тртице патке. Склон сам веровању (секта! ) да је за суптилније презентације муве ЦДЦ кориснији материјал за превару рибе.

И још једна ситница - није ми познато шта је Скјуз писао о посети Крајини и лову на расним рекама, мада се није претерано ни он бавио тим описима, као ни о његовом упознавању Мујице Хаџића (Хоџића?) и његових предвеза, које је генерацијама израђивала и продавала фамилија Мујице Х. Стиче се утисак да их је колонијално говедо посматрало управо као и све у острвском друштву - кроз призму касте и расе.
Права је штета што нема више записа из антике, или фресака као из Погановског манастира са сликама пастрмке и мушица (далеко старијих од 17. века поменутог у "стручном" тексту), па да се бившој колонијалној господи и осталим поданицима маше пред нос материјалним доказима.
Још је већа штета, што тако аутентична и ефикасна техника лова мрене на заставицу, поред све силе босанских флајера није израсла у "директно" нимфарење, па да свуда пукне глас о најјефикаснијој такмичарској дисциплини као босанској , а не Пољско-Словачко-Чешкој... Ако су је први измислили на свету (погодите да ли је такво мимфарење измишљено управо у Босни?!?) мора да су га још успешније крили од остатка света. Кладим се да је у Босни одвајкада измишљено и нимфарење које тек треба да буде измишљено у остатку свемира.

Што се длаке јелена тиче, ствар је одавно позната и да се на ретким продајним сајтовим (веле) продаваца у америци видети као значајан параметар - период одстрела и место (због величине САД битно је знати да новембарско крзно из Монтане и Вирџиније није исто, нпр.) За већину мува које користим (X-Caddis, Sparkle Dun), најкорисније је зимско крзно одстрељено крајем окторбра. Идеја је да је длака тог "узраста" релативно кратка, кратких и затупастих врхова.

бокац, ако бих очекивао другачије реаговање од тебе, признајем сам себи, слагао бих али урадио сам ово преписивање  и на молбу 100-ке.лисичје крзно које сам поседовало  доста пије воду, а и сам не верујем много чему прекодринашима, да се не увреде. немој да буде да сам ја изазвао  то проналажење  дивље мачке -подели трошкове, или искористи за друге изведбе  морам рећи примамљиве, као неке од зекоња. и можда је истина да  су те старе мушице из крајине биле заиста огромне.
 
 даље: књига мусице -варалице у издању бесједе из бања луке је недоступна за читање  универзитетске  библиотеке бања луке путем интернета а за радове чамбера  позовите се на претрагу у мусичар.рс-има  пет шест помена и један мало  детаљнији извод   у коме чамбер, на слици, прати везивање мујичино,  постављена је и слика књиге коју је потпомоглла нека  туристичка организација у босни итд, иначе славко је дипломирани економиста који је дипломирао у  опатији, коме треба нека мало потражи, син му је жељко-е сад да ли је и он активан...

@Раде
Хвала за текст. Мене је у ствари занимао текст у коме се расправљао са Урбаном, али нема везе сада.

Длака или боље рећи поддлака поменутих сисара уме да зароби ваздух док не попије воду. Кад је попије тоне као секира.
Што рече Бокац добићемо ускоро крзно дивље мачке па јављамо како (не)плива.

ех, проследићу ту копију кад будем имао могућности. важи то за  вашу  секирицу! или после распуцавања плива неко време, једино у то да се уздамо, пробаћете!?!.
баш ме занима да ли у својој књизи  има појединости око примене ове поддлаке. 
поздрав.