Boki, evo i Goran i ja se već nedeljama, a intenzivno zadnje dve, bavimo takvim deRamboizacijskim i gregorijanski profanim opcijama i subpacerajskom kulturnom altrnativom. Najgore je što nas dvojica nismo baš više vični tom nalaženju i takvih mesta, ili se normalnost pomerila dosta izvan naših moći poimanja. Kad se ja u ovim godinama zaprepastim šta vidim kroz prozor kafane kako izgleda u njoj i ne usuđujem se da uđem! Ali slažem se i pridružujem, a sigurno i Goran, takvim razmatranjima s tvoje strane. Polako je Galovica posrnula. Ili smo mi, a ona je uzletela. Nisam primetio šta se tačno desilo.
Nas dvojica smo se u očaju nedostupnosti prikladnog mesta našli u jednoj kafe-kladionici u Džona Kenedija (Paviljoni) koja je pokazala čak i prijatnom (što nije bilo teško na onoj spoljnoj temperaturi). Ali, ipak je to kladionica. Ne bih da Tigra prekinemo u uzletu vezivanja muva, tako dugo, treptavo iškekivanog, ni krivog, ni dužnog.
Svima pozdravi, Peđa
Prijem 
