Rizici tokom musicarenja

Kretanje kroz vodu koje je povezano sa ribolovom uopste kod musicarenja je cesto jos izrazenije time sto se dobar deo ovog ribolova i obavlja iz vode.
Svaki put je strasno kad se dogodi nesreca, ali je peh nad pehovima kad neko strada rekreirajuci se, a posebno ako se to desi prilikom musicarenja.
Kako mi je posao vezan za ova pitanja, ali i ova pasija, cesto sam u prilici, buduci da sam odgovoran ne samo za sebe, vec u nekoj meri i za druge (kolege, koleginice, svog sina) zentam po vodama da minimiziram rizik od nezeljenih situacija.
Ipak, nije se sve uvek bas moglo ni predvideti, niti izbeci.
Gledajuci pricu o tonucim predvezima i strunama te cizmama, pade mi napamet obrusavane dna na ivici vira, potpadanje u ckalju pod obalom, plivanje po Drini pri nailasku talasa vode... A onda ubodi udicom, zmije, pauci, kradljivci sume na delu, cudni starosedeoci...pa i orlovi-strvinari, medvedi i vuci, valjda... Gde je kraj tome?
(Mada kazu i da je zracenje od monitora opasno).

Priroda je milionima godina postavljala neke svoje zakonitosti a mi smo tu tek delić njenong postojanja i trebamo to prihvatiti kao činjenicu.
Sve što je Peđa napisao je sasvim izvesno i vrlo verovatno (kupi TFT monitor, manje zrači ) a jedna od osnovnih pravila je opreznost. Naravno nije uvek moguće odlučivati o postupcima drugih a naročito o prirodnim dešavanjima pa je jedini način da bar malo budemo sigurniji da NIKADA ne idemo sami a naročito ako je ribolov na "divljem" i zabačenom mestu.
Neke od stvari koje ja primenjujem su obavezne, a to su: nošenje vode, "mini" apoteka i dobar nož, a mobilni telefon je danas u prsluku svakoga od nas.Kako mi u našoj zemlji još uvek nemamo orga nizovanu Službu spasavanja običan poziv policiji (ti pozivi su besplatni) nas može učiniti bar malo opuštenijim mada se nikada netreba potpuno opustiti jer đavo nikada ne spava

Mislim da jedna od stvari koju treba nositi pogotovu na većim rekama koje znaju da podivljaju prsluk na naduvavanje.
LINK
Nije baš jeftino ali vam može spasiti život!

Admin ::

Pre nekoliko godina, u stvari vise godina, ako se dobro secam u kanjonu Tresnjice stradala je grupa ucenika ili studenata koji nisu uspeli da se sklone pred bujicom jer su obronci obale bili od sipara (pokretnog kamenja koje se obrusava). Otac, sumarski inzinjer u peanziji, takodje mi je pricao da je kao student na praksi jedva na Gocu umakao od bujice koja je bukvano valjala drvlje i kamenje pred njim. U slucaju kad je recna dolina suzena u klisuru ili kanjon takve prilike mogu zaista biti jako opasne i neophodno je otvarati cetvoro ociju (glavene i "guzne") i sve usi na oblake oko udaljenih vrhova planina, promene pravca i temperature vetra, grmljavinu u daljini, cudne tutnjave zvuke i sl. U tom slucaju, ovaj "prslucuc" ne moze Bog zna sta da pomogne, jer bujica koja melje (Mlava je dobila, kazu, po tome ime) razbija sve pred sobom, ali moze da olaksa odrzavanje glave na povrsini u mirnim tokovima ako je osoba svesna (a retko ko od nas nosi kacigu a pecanje, jel'?); u suprotnom, samo neki, sertifikovani pojasevi tog tipa su sigurno efikasni.
Mislim da je Orvis pravio Tac-l'-Pack verziju prsluka sa CO2 ampulom i naduvavanjem gornjeg dela upravo radi takvog delovanja.
Imao sam priliku - cuj, priliku! - bar nepriliku, i to kakvu - da me ponese talas nadolazece vode na Drini. Nije moglo da se hoda kroz vodu, da se stoji u vodi, da se dodje do obale... samo da se pliva. Sa mnogo vode, ali srecom i mehurom vazduha (a mora da je bilo i puno metana i sulfidnih gasova pride, nemoguce da nije) u kombinezonu, sa sve sesirom za vratom, stapom u ruci, meredovom na ledjima i mokar do gole koze ali najsrecniji na svetu u hladnoj Drini radovao sam se suncu, zivotu, sljunku pod kramponima cipela... Srecan sto ce biti jos pecanja. Od srca nikom to nikad ne bih preporucio.

Kako već rekoh mi smo mali delić prirode i potpuno smo nemoćni prema njenoj snazi a svaki znak promene vremena u planini treba najozbiljnije shvatiti i potražiti siguran zaklon a opet da bude i dovoljno siguran od zveri koje imaju istu želju da se sklone od nevermena,.Još uvek povremeno sanjam Žabljak '78 kada nas je (grupu studenata biologije)sustigla i prestigla mečka sa mečetom i pre nas zauzela špilju u koju smo želeli da se sklonimo od nadolaska nevremena. Nemoram ni da pokušam da vam objasnim ( a i nebi mogao da dočaram) urlik koji je ispustila na manje od 20m kako bi nas upozorila da je jača
Nisam ni znao da sam tako brz ali smo potukli sve rekorde do prve kuće

Eto, i sad neko neka kaze da oni na DIF-u i u trenerskim skolama znaju nesto... Mecka rules!

Sad mi nešto pade napamet. Ova tema se zove "rizici tokom mušičarenja" pa mi je palo na pamet, a šta je sa rizicima od silovanja. Recimo zalutate nege u planini uz potok i naletite na raspojasane čobanice dok se brčakaju koje vas spopadnu. Kako se od njih odbraniti ?

U neke rizike čovijek mora svjesno da uđe.

"..he,who dares,wins..."

100ka ::

Sad mi nešto pade napamet. Ova tema se zove "rizici tokom mušičarenja" pa mi je palo na pamet, a šta je sa rizicima od silovanja. Recimo zalutate nege u planini uz potok i naletite na raspojasane čobanice dok se brčakaju koje vas spopadnu. Kako se od njih odbraniti ?

Uhhhhhhhh... 'al se zagorelo...

Inače, bata-Joco, nema tu zaštite. Ima da ostaneš trudan i to sa petorkama, garant. I možeš da se kladiš da će biti dabinga za šubaru...

Neki se prsluci po potrebi mogu pretvoriti u prsluke za spašavanje, jer im je ovratnik snabdeven malom bocom gasa CO2 pod pritiskom koji se automatski aktivira u kontaktu s vodom ili ručno, potezanjem ručice na ovratniku. Ako nemate ovakav prsluk nabavite pojas na naduvavanje. Posebno su dobri za velike i duboke reke, Drinu, Taru, Plivu, Lim, Nišavu i Vrbas. I manje reke, kada su visoki vodostaji i nabujaju znaju biti opasne. Ovakav prsluk ili pojas, su tada jedino rešenje, jer je u slučaju pada u vodu waders veliko zlo. Na wadersu treba obavezno nositi pojas (kaiš) koji mora biti stegnut. On će u slučaju pada u vodu sprečiti punjenje čizama vodom i prevrtanje ribolovca. Vodite računa kako i gde gazite po vodi. Koristite štap za hodanje i ispitivanje dna. Ima ih na preklop, ali i neki drveni može biti od koristi. Oprez čuva glavu.

Ma Ivane, ne kaže džabe naš narod "opreznom majka nekuka

Nadovezao bih se na Ivanov post.
Na DVD-u O. Edvardsa o lovu strimerima se jasno vidi da nosi prsluk sa okovratnikom na naduvavanje. Ne znam da li taj prsluk ima već ugradjen takav okovratnik ili je to okovratnik kao što je linkovao Superfly nekoliko postova iznad. A još jedna stvar koju Edvards pokazuje kao deo opreme je štap za gaženje sa kojim ispitujete dno ispred sebe.
(mislim da će uskoro O. Edvards početi da štuca)
Takodje postoje prsluci koji nisu na naduvavanje i znatno su pristupačniji svojom cenom LINK 1 ili LINK 2, a sigurno su bolji nego da nemate nikakav prsluk za spašavanje!

Taj stap me intrigira pomalo, iako posle toliko godina gazenja po vodi malo sam sebi delujem glupo (zli jezici bi rekli: "Dobrojutro, KOlumbo!") kad se zamislim kako bockam Drinu ili Taru, ili Lim kao fataljist (komunalni radnik koji bocka lisce i papirice po travnjacima)... Ipak, imao sam prilike da zakoracim napred u pola metra dublju vodu bez predstave o tolikoj dubini zbog NEOPISIVE bistrine i tu nikakvo iskustvo bas ne pomaze ako se samo gleda bez pipanja nogom (e sta sam sad izreko! muuudroo).
A prsluci koji su vec voluminozni, bilo da su naduvani ili napunjeni necim drugim verovatno su dobri za razne staticne aktivnosti, ali deluju kao da su vrlo neugodni za musicarenje. Zato se valjda i prave naduvavajuci. Gledao sam kako to izgleda kad se navuce i ne bih bas da to nosim ceo dan masuci, ali u voznji camcem udvoje... pa moze, lako se skida...

Mozda zvuci neozbiljno i neodgovorno s moje strane, ali... U ribolov pretezno idem sam (zamaraju me prijatelji prema kojima ipak imam malo uvidjavnosti, te mora da prihvatam kojekakve kompromise u pogledu gdje cemo ostaviti auto, ili na koje terene cemo ici... te, nestalo mi cigara... ili, ej, nemam vise ONIH musica... ili , Aj ti na pivo, eto mene za dva sata... Licno sam ubijedjen da musicarenje definitivno nije timski sport. A sto se tice bezbjednosti: pa svi smo mi malo ili malo vise odrasli ljudi, s dosta iskustva i u kretanju po vodi i terenima i u ribolovu samom po sebi, tako da ako mi je sudjeno da napipam neku vukojebinu s virovima iz kojih nema izlaska, bar ne zelim da mi jos poneko, ni kriv ni duzan, pravi drustvo na HIGHWAY TO HEAVEN... idem sam kod Sv. Petra, sam sam se i rodio.

Puno puta mi se desilo da me mrak uhvati na mjestima gdje je Bog reko laku noc odavna... pa onda bauljam, pipam i snalazim se kako znam i umijem. Bezbroj puta su me ujedale zmije (od tada mi je u dzepu mali spric i sveza doza antidota... mada mislim da je ovo vec pretjerivanje, no aj' nek ide - nije tesko ponijeti), jurili kojekakvi kucici i njihovi srodnici... I nikad mi se nista nije narocito opasno desilo, osim potapanje (bar) dva mobilna telefona, i ulazak u dzunglu od kopriva po mrklom mraku.