Knjiga "UVOD U IHTIOLOGIJU"

Obaveštavam vas da je u izdanju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prošle nedelje izašla knjiga "Uvod u ihtiologiju" kao udžbenik za istoimeni izborni kurs druge godine osnovnih akademskih studija modula Biologije.Knjiga se može kupiti u studentskoj službi Biološkog fakulteta, u zgradi Prirodno-matematičkih fakulteta, Studentski trg 3 u Beogradu, ili se o njoj mogu dobiti informacije od dr Slaviše Stankovića, rukovodioca izdavačke delatnosti Biološkog fakulteta, na broj mobilnog 064 8237 921.

Čestitke autore

Lepa vest! Cestitam na izdanju! 

Fala, fala.

Svaka ti dala

verovatno da je knjiga zanimljiva i nama musicarima, pa bih molio profesora da nam je predstavi, znam da je nikad necu imati a bar da vidim o cemu se radi i koliko detaljno, kad je otvorena tema a i pedja izgleda da je , kako sam ja procenio sevrljajuci po svim srpskim musicarskim sajtovima, ovde i domacin. moze i u nastavcima, ne moraju samo mix ili panic da pisu o ovome/sto ne znaci da mi je to dosadilo, naprotiv da cujemo i opste stavove,nauku/.Nadan se da iz nauke Pedja kodza i koristi. Internet korisnici cekaju..., pocetna ocena pet plus,pa idemo na bolju!!!

Hvala, Radezamora, obecavam da cu nesto napisati o njoj.

Rade je verovatno napravio mali previd. Po nekad sam napisao neku rec o insektima i to na nacin koji je veoma daleko od nauke zvane ENTOMOLOGIJA. Pedjina knjiga je osnova IHTIOLOGIJE. Jednom sam je vec procitao ali cu morati jos jednom, ko zna mozda me ispita nesto kad se vidimo (profesor je to, ... vreba). Mislim da je knjiga veoma vredna i bice zanimljiva svima koji zele da sire svoja znanja, priznaju evoluciju i ucenje stavljaju ispred segmenata koji se danas, neograniceno i uporno nude mladim ljudima u delu zivota u kome bi trebalo da upiju i po nesto korisno.

Kolega Panicu,
Izuzetno te cenim i ovom mojom recenicom sam samo hteo na izvestan nacin da pokrenem ovu temu , iako se radi o naukama o ribama i insektima one imaju dosta zajednickih tacaka. prva moja procitana knjiga je bila risticeva, mislim da on nije bio ribolovac/!!!/ali mi je mnogo pomogla/ daleko od toga da je imala odlucujucu ulogu za mene, ali../,zadnja tvoja price o musicama, lepa knjiga, vise kao popularno stivo, jer nema nigde granice gde pocinje masta a gde nauka, ili gde je iskustvo. Sve price o prirodi, iako sam po profesiji masinac, podjednako su mi drage. Nadam se da ce i tebi biti zanimljiv profesorov tekst OVDE, ma koliko bio skucen, mozda ovo nekome bude podsticaj da postane bolji covek/pitamo se sta to znaci/, zar kolega nije musicar,sve vidi sa vise ociju.
pozdrav, rade

Potpuno se slazem Rade, nisam naravno hteo da potenciram tvoje poznavanje razlike izmedju dveju nauka vec da stavim granicu izmedju toga o cemu s' vremena na vreme mi musicari napisemo o insektima (i ribama) i knjige koja je naslov ove teme. Hvala ti na pominjanju "Prica ..." (koje su Goranova i moja knjiga), one su bas to sto konstatujes i verujem primer dokle treba ici sa informacijama koje ostaju tekst za ljude koji se bave lepim hobijem. Pedjina knjiga je naucno stivo i osnova jednog predmeta ali i pored toga sto je namenjeno studentima, nijednom ribolovcu ( koji to zeli ) ne treba uskratiti pravo na sistematizovano znanje o ribljem svetu, pogotovo ako je pisano iz glave jednog musicara.

Hvala obojici na indirektnim komplimentima, ali moram da vas demantujem obojicu. Koristim priliku i da se izvinim Radetu za odlaganje odgovora njemu i predstavljanje knjige. Knjiga "Uvod u ihtiologiju" nije popularno, ali ni naucno stivo u pravom smislu oba pojma. Medjutim, smatram da iole zainteresovan i odgovarajuce obrazovan citalac bilo kog uzrasta moze da shvati sve sto u njoj pise, iako tekst deluje ponegde malo previse akademski. Osnovna priroda knjige je udzbenicka, a ima namenu da ihtiologe-pocetnike uputi u osnove i nagovesti dubinu oblasti ove nauke u koje mogu da prodru, sa sto manje ubijanja mladalackog entuzijazma u vezi toga, ali i bez namere da profanise obim i dubinu osnovnih znanja koje mora da prezentira (ispit je ispit!). Knjiga je morala da pomiri mnogo zahteva koji su bili pred njome, a pre svega to sto ce je koristiti (bar se nadam) dodiplomski i postdiplomski studenti (doktoranti) razlicitih obrazovnih profila kojima su ribe dodirna tacka na ovaj ili onaj nacin, sa razlicitim detaljnoscu i dubinom znjanja o ribama koji su im u njihovom obrazovanju potrebni. Imajuci u vidu takvu heterogenost citalacke publike, knjiga je i bukvalno zaista samo uvod u ihtiologiju, jer daje smernice za dalje citanje po temama koje su u njoj date samo u osnovnim crtama, a preko literature navedene u spisku koriscenih referenci i novijih objavljenih naucnih radova, koji su umnogome iz spiska referenci izostavljeni jer ih je ogromno mnostvo objavljeno u zadnjih desetak godina, ma o kojoj od oblasti koje su obradjene da je rec. A te oblasti podrazumevaju gradju i funkcionisanje osnovnih organskih sistama kod riba (izgled, koza, skelet, cirkulacija, varenje, kretanje, disanje, izlucivanje, razmnozavanje, rast i razvice, imuni odgovor, razni oblici ponasanja i aktivnosti u vezi sa gradjom i funkcijom organskih sistema, evoluciona istorija i sistematika izumrlih i recentnih grupa kolousta i riba, zoogeografija riba kopnenih voda, zoografija riba okeana i mora, ekologija riba u sirokom smislu, kao i najuze i najsturije osnove konzervacione i ribarstvene biologije (za ovo poslednje sprema se novi udzbenik, ali je tek u povoju i ne da mi "uneredjuje pelene u mozgu", razbija me!) Knjiga takodje nije po temama i poglavljima "izbalansirana" u potpunosti, jer se vidi da autor (tj. e mua) ni sam nije podjednako blizak sa pojedinim temama, ali sam nastojao da o svakoj temi dam dovoljno osnovnih znanja (nekad i malo zastarelih) da citaoci kasnije mogu i sami da istrazuju literaturu i da sami dodju do podataka koji ih ineteresuju (danas su bar mogucnosti za to ogromne). Medjutim, tu ima ipak dosta po prvi put kod nas navedenih stvari, a posebno tematski vezano za ribe i na jednom mestu, pa verujem da ce neki od delova biti interesantni i ribolovcima sa malo vecom zeljom da saznaju vise i strpljenjem da do toga u mnostvu teksta citanjem dodju. U tome ce sigurno pomoci ilustracije kojih za neke oblasti ima i malo previse, a za druge (npr. imuni sistem, konyervacija) skoro i nema, ali i to je deo "debalansa" poglavlja o cijem postojanju sam govorio.


Knjiga koju je izdao Bioloski fakultet Univerziteta u Beogradu kosta 2000 dinara i moze se kupiti samo u Studentskoj sluzbi Bioiloskog fakulteta u zgradi Prirodno-matematickog fakulteta, Studentski trg 16 u Beogradu.


Nadam se da je predtavljanje dovoljno jasno i obuhvatno. Ko se kao Sasa prevari i procita, na zdravlje mu bilo!

hvala kolega pedja/ i ja sam neki kobajagi pisac- u zavrsnoj fazi je moja knjiga od 1100 strana o rodnom selu - naglasavam samo zbog odeljka o ribolovu/, ovo sto si napisao je sasvim dovoljno za shvatanje sustine teme koje makar krajickom svi ovde doticemo.



zahvaljujem se jos jednom a zbog bolesti se nisam odmah javio. nadam se da ce se naci neko osim kolege panica da procita knjigu, neko iz znatizelje a neko da ubije vreme/naravno i studenti musicari i neki od obicnih studenata /

Citaju studenti, citaju... fotokopirane, jeftinije ih izadju, a jos 15ak od oko 80 iz ove generacije ostalo ih je da poloze ispit, nije lose...

kolega pedja, ne nadjoh nekog boljeg sagovornika da mi-nam objasni otkuda ovolika, verujem da je barska, skoljka/tj. nije ni riba ni insekat da se nasalim s obzirom na ranije postove/ koju sam letos pronasao u bivsem toku z. morave, na pola puta izmedju trstenika i kraljeva, i silno se obradovao. na moravi su recne mnogo manje, a inace ovde ih nije bilo od 196... do prestanka ispustanja fenola u sitnicu odn. ibar,letos od posledica dugotrajne suse ostali su samo plice barice, do metra dubine a broj, tacnije kolicina ribe se smanjila 1000/hiljadu/ puta po mojoj proceni(ovde bi vazila teorija miksmastera koga ovde ne vidim da je kolicina ulovljene ribe od strane ribolovaca zanemariva). da kazem da sam kada sam stupio u ove bare musicareci crvenperke u prvi mah gazeci na ljusture skoljki bio uveren da gazim po kamenju i plasticnim flasama, jer je i njih , uvideo sam kasnije, bilo u manjoj meri. koliko su korisne ove skoljke, ili stetne poput uvezenih riba u okolnim barama a svi znamo za savremene azijatke, ne znam ali sam bar letos bio ovim odusevljen i jedva cekao da mi cerka nabavi digitalac: veca skoljka ima duzinu tacno 20 cm, ostalo se moze videti i naslutiti iz priloga.



da napomenem da je ova od 20 cm najveca i pronasao sam joj samo ljusturu a ova manja je imala u sebi ostatke od nedavnog uginuca, jednu od oko 15-tak cm sam primetio kako ide po dnu bare

macak pored ocekuje meso a i on je pronadjen letos na moravi, trazen nedeljama da zameni njih nekoliko

Dok se ne javi Pedja. Citao sam u nekom od domacih ribolovackih casopisa nesto o najezdi skoljki na Savi i Dunavu. Prica je bila da tankeri koriste vodu kao balast, uzmu je ko zna gde, a ispuste je kod nas. Sa tom vodom ispuste i razne malecke organizme, npr larve skoljki. Ranije nije bilo toliko velikih skoljki kod nas, ove velike su uvozne. Nailazio sam i ja na Dunavu na te XXXL skoljke

Tako velike školjke (preko 20 cm) nisu tolika retkost kod nas, na Savi i Dunavu. Jednu sličnu, živu i alavu, sam čak uspeo da upecam muvanjem (silikoncem, ne na meso). Bila je velika otprilike kao ta, u početku sam mislio da sam zakačio kornjaču.
Manje školjke, od 15ak cm, su redovna pojava.
I veće i manje najčešće vidimo tek kao ljušture, dok su žive su nam van pogleda pa...

Bojane, na Vikipediji i drugom pretraznjom na internetu nisan pronasao skoljku koju odlikuje ovakva velicina, no na neki(!!!)nacin zakljucujem da pripada barskim koje su vece od recnih, a to da ih je Dunav a mozda i neke druge vece reke pun nisam znao-ovo je za moravske predele prava retkost.Kakav je odnos skoljki prema ribama/ovde posebno prema mojim crvenperkama/ i da li su skoljke pokazivaci slabe zagadjenosti voda,zna li neko latinski naziv ovog roda jer tada bi bilo mnogo jasnije.Hej prirodnjaci/i ostali, naravno/, postoje mnogi i slozeni odnosi medju zivotinjskim vrstama koje obitavaju u vodi, nije sve u uhvati i pusti/zadrzi!

Rade,

čini mi se da školjke nisu pokazivači čiste vode. Pre će biti suprotno.

toga sam se i bojao, hvala na misljenju

Ja nisam siguran da su skoljke pokazivaci loseg kvaliteta vode,Ovde kod mene na jednom jezeru su se pojavile i male slatkovodne meduze,sto je prilicna retkost,i kazu da su pokazatelj dobre vode,a u istom tom jezeru ima i tih velikih skoljki...Sad necu da tvrdim,ali nesta tako sam procitao na netu.

Hteo sam da izbegnem ovo: obično se pod otpadnim vodama podrazumeva neki otrov koji truje sve nizvodno. U velikom broju slučajeva "otpadne" ne znači i "otrovne", mada ovim rizikujem da budem pogrešno shvaćen (što ne bi bilo prvi put). Za pisanje je potreban jedan, a za pisanje i čitanje bar dvojica.

Na primer - ako u vodotoke dospe određena količina veštačkog đubriva koje poljoprivrednici koriste na njivama, baštama ili u voćnjacima, onda će ta ista hranljivost đubriva da hrani biljni svet reka, a posledično uticati hranljivo i na ostale u lancu ishrane. Posmatrano površno i iz daleka, nama svaka "hemija" koja se koristi u poljoprivredi izgleda otrovno, mada velika količina "toga" deluje sasvim suprotnom našim slutnjama - hranljivo!

Primera ima mnogo: "govnara" na Dunavu kod hotela "Jugoslavija" ili kod "Brankovog" mosta na Savi su mesta sa povećanom koncentracijom i bele ribe i grabljivica. Na stranu odvratna scenografija, ali riba uopšte nije bakteriološki zagađena; ono što se pokazalo kao zagađenje jesu teški metali nađeni u ribama upecanim kod "Brankovog" mosta (teški metali nisu stigli u kanalizaciju kao otpadne vode iz domaćinstava, nego kišnom kanalizacijom sa ulica, a na ulice su stiglo taloženjem iz auspuha...). Pomenuti teški metali su izmereni u okviru dozvoljenih granica za ishranu. Drugim rećima - pola Beograda može spokojno da nastavi da kenja, mada bi bilo bolje da smanje ispuštanje teških metala kroz auspuh, recimo... Ko ne veruje neka slobodno prošeta do bilo kog ribljeg restorana/splava, pa neka pokuša da nađe kanalizacioni šmek u bilo kojoj porciji.

Ima takvih primera i drugde: reka Bow u Kanadi, salmonidna voda, je bogatija ribom (da - i pastrmkama) nizvodno od Calgary-ja, grada sa 100000 stanovnika, nego uzvodno od grada.

Ukratko - otpadne vode mogu, ali ne moraju biti i otrovne.

Prisustvo školjki neobično velikih dimenzija upravo ilustruju takvu priču - narasla je velika jer se hranila lepo&debelo. Rade, najverovatnije nema razloga za brigu. Jedna školjka ne čini proleće.

bojane,

znam ,jer ne samo da ti radi reda verujem vec dajes razumljive *dokaze*, za sve sto kazes, ovde izjavljujes, kao malo ko/da druge ne podcenim/, najvise strahujem za naredne godine, ja cu naci neku planinsku vodu ali crvenperke ostadose u bari. STRAH SE BORI PROTIV CINJENICA, A TO COVEKU NIJE PRIJATNO.

P.S. Procitaj i ono sto ti saljem na pm !

Joco,'bem te nacitanog!
Jeste Rade, to je kineska recna skoljka i sve sto je Joca napisao je tacno.
Nazalost, tako dolazi sve i svasta iz belgog sveta i tu se u nasoj situaciji, pre svega zbog nase i nasih suseda krivice, malo sta moze uraditi, mada i objektivno tome sirom sveta izgleda nema spasa - da strane vrste iz jednih krajeva prenosimo u druge.
Problem je sto neke od tih vrsta prave stetu, a neke i ugrozavaju zdravlje ili su opasne po zivot.

hvala postovane kolege, vidim da je u danasnje vreme sve moguce, sve svetsko je i nase, da sad ja ne prosirujem ponovo temu o OVOJ ihtiologiji, trazeci musicarski skoljkolov.

Neka Pedja nadji ti neku nenacitanu (s)plavusu sebi