Vlasinsko jezero

dusan.momcilovic ::

Neces moci da musicaris /taj jedan dan/ plasice i 'crvenperke'; nisu na istom mestu i u isto vreme toliko cesto da ih "pogodis" u tom jednom danu. 'Crvenperke' su, u stvari, 'grcke bodorke', tj. bodorke iz Egejskog sliva, koje su donete, verovatno slucajno, poribljavanjem jezera plasicom; tako su naseljeni i makedonski 'mergur' i 'grunec' (Dr P. Simonovic je pre vise od decenije izvrsio odredjena ihtioloska istrazivanja i identifikovao vrste..., bio je i clanak u tadasnjoj ribolovackoj stampi, ne secam se da li je to bila Ribo Revija ili neki drugi list, ali moze se pronaci...), ciprinidi, ja ih zovem 'klenoidi' , pa ih ribolovci pogresno identifikuju kao 'jazove'; nije iskljuceno da je neko ulovio i jaza, mada zvanicnog poribljavanja tom ribom nikada nije bilo; moguce je da je neki primerak zalutao sa poribljavanjem amurom, da je donet kao keder ili sl., kao sto je ulovljen i skobalj par puta, ali to su sporadicni primeri...
Ne propustaj musicarenje plasice, to ti je druga polovina maja +/- 15 dana, mada neka godina 'mrda', sljunkoviti sprudovi, javicu ti na vreme; uz to dobijas po nekog klena... mozes da musicaris plasice i u drugom delu godine, ali mnogo je tesko jer se ne zadrzavaju dugo na istom mestu, mislim pred tobom su par minuta i cao..., trci za njima, veslaj..., ako jato pliva uz vetar, cas mases/cas veslas, pa zaroni... i trazis ga /veslajuci/ pa sve ponovo... teeeskoooo je...
Tog majskog/junskog dana mogu da se nadju i 'grcke bodorke', ali opcija nije 100%; to je izvesnije u septembru/pocetkom oktobra, u plitkim zatravljenim zaliv(cici)ima...
Bandari na strimere i mini potezanke su najizvesniji krajem avgusta i prva polovina septembra; negde i na ovom forumu je neko pomenuo "vertikalno musicarenje", to treba da probas, na dubini oko 3m +/- 1m; nadju se u tom periodu bandari (manji, stogramci) i plice - oko 1-1,5m, redovno u zatravljenom zaliv(cic)u, prate jata 'te godine kedercica' sto plivaju u 0,5m; i to je fes... Moze i bilo koje drugo doba godine, ali nije lezerno...; to je zbog vrlo slozene kombinacije: klima - temperature, vetrovi, osuncanost..., vodostaj - stabilan ili opada, zivotni ciklusi riba i vodenog bilja...
Eto, u onom clanku o musicarenju na velikoj vodi je bilo reci bas o neophodnosti da ribolovac bude maksimalno informisan o nastupajucem ribolovu, da bi bilo uspeha... inace, kad dodjes mahacem na vodu, a pred sobom imas par kilometara, levo i desno jos mnogo vise... ne znas odakle da pocnes...
Sve u svemu, dodji, vidi, pobedi...

Pričao sam sa Peđom o tim „grčkim bodorkama“, a i sam ih u velikom broju lovio na jezeru. Jedna stvar je 100% sigurna – to je vrsta crvenperke, a ne bodorke. Nije sigurno da li je iz egejskog sliva kako su je oni identifikovali (Scardinius greacus) ili iz Jadranskog sliva (Scardinius knezevici od nedavno, vrsta iz sliva Drima i Skadarskog jezera), što meni zvuči mnogo logičnije jer je Vlasina poribljena ribama iz Ohridskog jezera, upravo vrstama koje navodiš.
Grunec (Rutilus basak) je srodnik bodorke i ja sam jednom prilikom upecao par kg ove alave vrste na Ohridskom jezeru. Na Vlasini ga nisam prevario, niti mi je poznato da li ga i dalje ima. Da li si ga ti nekada upecao? Izgleda kao bodorka samo što su sva peraja siva i usta malo veća. Nije isključeno da je ovu vrstu neko zamenio za jaza?

Evo malo sličica:



Lepši deo jezera i lepši dan.



Ružniji (plići) deo jezera i suv i prašnjav letnji dan...



Jadranska crvenperka (Scardinius knezevici po novom, nekada Scardinius scardafa) ?



Plašica (Alburnus albidus)

ova sa prve slike je ljolja na skadarskom jezeru, izuzetno je borbena i agresivna

Odlično objašnjenej Dušane
Goci + za fotke.
Imam jedno pitanje vezano za bandare, da li ima krupnih i kolikih?

Bravo oholi mušičare!!

Ljolja sa Skadra je upravo crvenperka jadranskog sliva - Scardinius knezevici.

Logično je da veoma slična riba živi i u slivu Drima, kome pripada i Ohridsko jezero.

Ribe iz Vlasine su poreklom iz Ohroda. Otkud je mogla zalutati egejska crvenpreka? Pada mi na pamet Vardar ili Dojransko jezero, ali nema nikavih informacija o eventualnom poribljavanju Vlasine ribama egejskog sliva.

Ja sam se rukovodio konstatacijama Dr P. Simonovica.
Nije iskljuceno da je 'crvenperka' ljolja na Vlasinsko j. stigla sa plasicama iz Ohridskog j.
Ranije su cesto dolazili ribolovci iz Skoplja, blizu je kao i Nis, pa sam sretao neke koji su 'mrmljali' dok su pecali... "grunc, ...'', i td.
Ima dosta ribolovaca koji pecaju bandara na kedere, pa donose ribice sa sobom, da ne gube vreme, a nekad ih ne mogu ni uhvatiti...
Da ne gubimo vreme, ove Gocijeve konstatacije su super.
100ka, bandari se pecaju najcesce 50-70gr (95% ulova), na jesen se pecaju duplo krupniji, a upecati one 0,5 kg i vece trazi vise vremena u selektivnom pecanju bandara. Takvi krupni su usamljenici, ali ih neke okolnosti (hrana !) okupljaju (ponekad) i stvar je da se pronadje mesto... To ti je, ovde, dva puta: maja/prvih dana juna, kad se okupljaju jata sitne ribe za mrest - plasice, pa i druge...; tako, prati gde ce se plasice mrestiti (do 1m dubine i na par metara od obale), pa razvuci (otezane) strimere (iznad dna, 2-3m dubine) iza jata prema pucini, a mozes dobiti i pastrmku, klena... Slicno je i septembra/oktobra, ali mesto je drugacije - tamo gde se sakuplja te godine izlegla riblja mladj (redovno: zatravljeni zalivi zaklonjeni od vetra!); tu je problem trava, imitacije se vode najdublje sto moze, ali iznad trave, i tu treba malo iskustva da se oceni koliko treba spustiti imitaciju..., da se ne kaci cesto i zeza krizu... Najveci bandar je ulovljen u mrezu (sluzbenu Vlasinskih HE, kada je elektroprivreda gazdovala ribolovnom vodom, sedamdesetih, pri izlovu pastrmke za mrest), imao je 3,5 kg. Pre 5-6 g. je Vlasotincanin ulovio bandara od 2 kg na glistu, to je smesna prica, ribolovci, Romi iz Vlasotinca, pecali babuske na prolece, jedan upeca ovog, kad krenuli da pauziraju i doruckuju - ovaj padne u vodu i pokvasi ponet dorucak, drugi ga zajebavali i nisu mu dali od svog dorucka, a "bate" ispece dvokilasa i pojede... u to naidju ribocuvari... da ga "ubiju" sto ga nisu slikali, po ostacima procenjen na 2+kg.

hahahah
Koja priča, oj Srbijo medju šljivama
Hvala za info

Par puta sam probao postavljanje slika, ... brisao postove, izvinjavam se, valjda ce sada biti OK!

Proba!

BISTRO!

Obrisao fotku 25.05.2009. jer je ista postavljena kasnije, u postu Kodeksa 2009., pa da se malo stedi...

Bravo Dušane za sliku, ako imaš problema oko postavljanja slika imaš objašnjenje na ovom LINKU. Čitaj od druge stane tu je Bokac objasnio kako se sada postavljaju slike pošto je ranije bio neki drugi fazon.

Hvala za uputstvo, mislim da ce ubuduce biti OK!
Evo, mozda ce nekog interesovati:



Bistro!

Postavio novu sliku 25.03.2009. zbog korekcije zabranjene zone za ribolov na jugoistocnoj obali, do kraja granice 2. stepena zastite prirode.

Dušane, opasna slika!

Da li mi se čini ili je istočna obala skoro bez neposrednog pristupa putem?

Na istocnu obalu se moze doci i lokalnim/seoskim putevima koji se odvajaju od magistrlnog na dva-tri (pogodna) mesta. Svakako, istocna obala je teze dostupna (putem).

Zahvaljujemo g. Ivanu Korhneru
Ribolovci iz Surdulice

Led je poceo da se topi. Za neki dan, bice plavetnilo! Fotografisano poslednjeg vikenda, sa magistrale, prema severu. Crveno je zabranjeno, vidi kartu gore!

[quote="dusan.momcilovic"]Led je poceo da se topi. Za neki dan, bice plavetnilo! Fotografisano poslednjeg vikenda, sa magistrale, prema severu. Crveno je zabranjeno, vidi kartu gore!

Г.Душане, Власина је вода на којој мушичарим 50-ак дана током сезоне, делом због близине,делом што ми је чамац горе усидрен и што имам смештајних могучности, мада задњих пар година нерадо,јер су најатрактивнија места за мушичарење на језеру забрањена за риболов.
Замолио бих те за пар појашњења,уколико си упознат и то:
1.Шта ће бити са дозволама ове године,конкретно, ја поседујем дозволу ООСР Јужна Морава - Врање,дали ће ми на Власини важити и под којим условима?
2.Од прошле године ме буни карта са "забранима".Наиме на њој су јасно ишрафиранаместа забране риболова,али ме буни оно "150 метара од средње коте језера (1208м)".Нашта се она односи?

И још нешто,што би више било мој коментар него питање,...Коме је пало на памет да лимитира улов гргеча,када би најразумније било да се стимулише његов излов, па и одлука о броју кленова (за дужину је у реду) би се могла ставити под лупом.
ПОЗДРАВ!

G. Bistrica,
Kao tvojih 50-ak dana tokom sezone bi bilo veeeliko zadovoljstvo za mene, verujem i za bilo kog ribolovca; poslednjih godina sam pecao musicama po jednocifren broj puta u godini. Verujem i da znas da svaka ribolovna voda ima prirodno riblje plodiste, na kome korisnik ribarskog podrucja ograniocava ribolov, shodno planu koji odobrava nadlezni drzavni organ, i koji se zasniva na strucnim ocenama. Bez obzira, nisu SVA najatraktivnija mesta za musicarenje u "zabranjenoj zoni". Proveri (prati kartu, gore), npr: 1. razudjeni sprudovi "Ćećine rovine" na zapadnoj obali, oko 500m juzno od kampa "Vlasina"; 2. Severo-istocno priobalje velikog-najveceg zaliva na istocnom delu jezera - "Biljanine bare", ispod obalskog zaledja "Taraija"; 3. Obala - ceo 1km ispod seoske mahale "Damnjaničovi", i da ti ne navodim vise, ovo ti je dovoljno za celu ovu godinu...
Pojasnjenja:
1. Za imaoce godisnjih dozvola drugih ribarskih podrucja, godisnja doplata je 2.000 dinara;
za one koji nemaju ikakvu godisnju dozvolu, dnevna je 1.000 dinara, visednevna je 2.000 dinara.
Godisnje dozvole u Surdulici su: I kat. 4.500 din, II kat. 2.800 din., III kat. 1.100 din.
2. Odnosi se na ono "israfirano" na karti (gore).

Palo je napamet nekim pametnim ljudima, za racun Ministarstva. Da ti kazem nesto, posteno: grgec je jedno vrrrlllo plemenito zivo bice, nadam se da ces se uveriti, nekako.
Za klenove da ti ne pricam ponovo, nekako mi se obrisao ovaj post, malopre, napisao sam mnnoooogo, ne mogu ponovo, pricacu ti, kad se vidimo, gore...
BISTRO!

Г.Душане,захваљујем на уложеном труду за исцрпан одговор, а везано за гргеча и клена, у међувремену сам нашао "кривца",т.ј. Наредбу министарства о режиму риболова за ову год.Делим мишљење да је и гргеч , као уосталом и сва друга жива створења - племенит и да има право на свој животни простор, али једноставно мислим да му "горе" није место у толиком броју, а мислим да ћеш и ти поделити моје мишљење ДА НИЈЕДНА ВРСТА У ПРИРОДИ НИЈЕ ЕКСПАНДИРАЛА, А ДА ТО НИЈЕ НА УШТРБ ДРУГЕ(ИХ) ВРСТЕ(А).

ПОЗДРАВ И ЈОШ ЈЕДНОМ ХВАЛА.

... Sto se tice formiranja ribljeg fonda u jezeru, mora se imati na umu da to jezero nije prirodno, vec vestacko, pa se shodno tome mora vestacki formirati i optimalni riblji fond... naseljavanjem grgeca su bile ugrozene autohtone vrste (potocna mrena i pijor) koje su nastanjivale planinske potoke na visoravni pre stvaranja jezera, ali jezero nije tipicno i optimalno staniste za te vrste, pa su one nestale - cim je u priobalje dosao predator, tada grgec, ali bilo bi isto i da je druga grabezljiva vrsta u pitanju; ranije, ohridska pastrmka - kao riba pucine, i potocna koja naseljava ograniceni areal, nisu ugrozavale potocnu mrenu i pijora u meri da nestanu; potocna mrena i pijor su bili ugozeni i od drugih uticaja, od coveka najvise..., nemam sada puno vremena, ostalo - drugi put ...

Ribolovci, musicari, ..., No 1.

BISTRO!

bistrica ::

...ДА НИЈЕДНА ВРСТА У ПРИРОДИ НИЈЕ ЕКСПАНДИРАЛА, А ДА ТО НИЈЕ НА УШТРБ ДРУГЕ(ИХ) ВРСТЕ(А).

Možda je grgeča, kao grabljivca, previše u jezeru. A možda i nije, ima tamo jako puno bele ribe: babuške, crvenperke, plašice, sitnih klenova...

A i da ga je zaista previše, to se ne rešava prekomernim izlovom sportskim putem, veća malo drugačije: ubaci se nešto što njega jede. To je trenutno som, a mnoooogo bi bilo bolje da je to štuka. Meni i dan danas nije jasno kako je nekom palo na pamet da prenosi sve one silne vrste jadranskog sliva čak iz Ohridskog jezera, a da se nije setio da pusti štuku. Po svim kriterijumima, Vlasinsko jezero je 100% pogođeno za štuku i to bi bila daleko najbolja štučja voda u Srbiji, a možda i na Balkanu. Tu bi se redovno hvatale štuke od 10-15 kg, a bilo bi i kapitalki od 20-25 kg. To mogu da potpišem. Živi bili pa videli, nekada...

[quote="Goci"]

bistrica ::

Po svim kriterijumima, Vlasinsko jezero je 100% pogođeno za štuku i to bi bila daleko najbolja štučja voda u Srbiji, a možda i na Balkanu. Tu bi se redovno hvatale štuke od 10-15 kg, a bilo bi i kapitalki od 20-25 kg. To mogu da potpišem. Živi bili pa videli, nekada...

Po onome što sam preko foruma čuo o Vlasinskom jezeru (pošto nisam išao tamo nikada), rekao bih da je Gocijev "predlog" odličan! Najveće štuke upravo i rastu u dubokim i hladnim jezerima

Eh, decaci, ranije je bilo i nekih misljenja da bi stuka toliko napredovala i rasla da bi napadala kupace...

Trajno zabraniti kupanje, ne vidim drugo rešenje...

Bogami, još nisam čuo da je napadala kupače.
Moja firma je ranije povremeno angažovala ronioce da pregledaju jezero Gruža.
Uvek kad izrone pitaju - Jel, se vi kupate ovde.
Kad kažemo da leti ima kupača koliko hoćeš, oni se krste.
Kažu - na dnu leže štuke duže od čoveka, presečemo se kad ronimo pored nje. Za somove da ne pričamo - grdosije.
Juče kaže čovek - ja sam skoro uhvatio štuku na Gruži (?????) 25 kg.
Na štap i keder - upiša se od smeha kad to kaže.
Uhvaćen je som 96 kila, hvataju se deverike po 2.5 kg, šarani od 10-15 kg, smuđeva ima ko pleve.
Vlasina je veće i dublje jezero - znam samo da su amuri ogromni, a mora da ima i drugih sandžama, većih nego na Gruži.

Ma šalimo se Čubra i ja za štuke.

A somovi od 100-200 kila nisu za šalu...

Bez zezanja,
šta od riba ima u Vlasinskom jezeru.