Gradac

Imam još bolje ime za nju Rozla+*, pošto riba koja na to nasrne mora da bude high

*igra reči: Rizla+ je poznata firma za proizvodnju papira za uvijanje cigareta (i još koje čega)

Нека буде, нека буде... РОЗЛА ( :

(у преводу на енглески: Bad Joke ( : )

Ne, ne, "BOKIJEVA ROZITA" se je zvala, plink, plink, plink... (onomatopeja drndanja gitare u nekom prašnjavom meksičkom selu u doba sijeste...)

A prezime? Prezime: KONČITA (POŠTO JOJ JE TELO OD KONCA).

DAKLE, DEFINITIVNO: BOKIJEVA ROZITA KONČITA !!!

Or, in English: BOKY'S PINKY KONCHITA !!!

Vote for Konchita!

hahhahah
E Zoki jesi šašav. Ostavimo kreatoru da odluči šta da zadrži kao naziv.

Lud dan totalno. Bili na Gradcu Grubić, Zoki, Bokac, Oholi i ja.
Gradac najviši i najmutniji od otvaranja ove sezone
Ostatak lude avanture sutra

ovako je pocela avantura, sa dobrim burekom i gladnom 100kom )))) (ovo je nadimak,samo jocin,nikako mnozina )) ), mene nema jer sam sa druge strane objektiva,naravno

obzirom na odvratno veliku u prilicno mutnu vodu, ulovi su izoztali do popodne kada su bokac i joca otvori sezonu za taj dan sa po jednom pegavusom, kasnije smo se i mi ostali pridruzili ali sve u svemu los ribolov odlicno zezanje uz pivo,kobaje....





majstor ne bi bio majstor da se bar ne upise, goran sa pastrmkama, prva je iskocila pa je nejasna





moje jedine dve od juce, sitne ali posebno drage jer su uslovi bili ocajni.

kad se ne peca previse aktivno ima se vremena za posmatranje okoline....pecurke na oborenom stablu su mi bile bas lepe za macro mod






nazalost, ne moze se druziti i pecati vecno imamo mi i svoje domove , ekipa pred kraj dana, druzenje koje je trajalo tacno od 07h do 01h sledeceg dana ,cist fanatizam,spojen sa ogromnom dozom uzivanja


drugari najjaci ste

Јоца се најзад прикључио веселим ПАЦЕРима, 6. јуна у недељу, у походу на Градац (неки би рекли "на јединствено-сиротињски-нееколошки" ток Градца, но препустимо то дефетистичко кићење њима)...

Зоки, Горан, Охоли, Јоца и ја смо се стратешки распоредили у комотњикавом VW Pasat-у (то значи да следећи пут неко улази кроз пета врата и вози се на шамлици), не би ли ПАЦЕРски шофер Зоки, звани Бе(х)р, загледан својим челично-смеђим очима у блиску нам Чубурску и Градачку даљу будућност, креснуо дизел-макину... Зачули су се звуци Валкире кроз истурене звучнике, звецнули су пуни лансери ракета, јутарњи сурфинг је могао да почне... Nothing smels like napalm in the morning...

А - не! То је из неке друге епизоде...

'Вако је било:
открили смо непрејебиву комбинацију (мју)зике за on the road - Џони Кеш, у блокићу познатији као Џони ш-Ке (кликнути на стрелицу, па одмотати причицу даље...)




Бурек-паузу сте већ видели, смешкала нам се срећна будућност... Док нисмо угледали Колубару... Стрепње су се обистиниле за трен - ни Градац није био бољи од њиве у течном стању... 'Бем ти орање!

Могло би се кас'ти да пре поднева пецања није ни било, да адреналински Јоца није Бугером закачио двопругасту за реп. Ландовали смо у кафићу на плажи, док Зоки није комадовао напад, тачно у подне...


(фотографија Горана Грубића)

...ко први реци, први у њу упада... (као што ће ускоро показати као тачно)



То је било све што се мог јучерашњег улова тиче; Градац је био висок, мутан и јак; било је проблематично и гажење, о пецању да и не говорим... Наравно, то ми није сметало да се само мало окупам и овог пута. Као и увек када нема пецања, звера се лево и десно...


(фотографија Горана Грубића)






Негде око 14h Градац је опет мало замутио, те направисмо предах од ничега... Стижемо до следећег кафића у паркићу, кад тамо искусна ПАЦЕРска предводница заузела ударну позицију, безуспешно покушавајући да разблажи бол алкохолом:




За то време, здрави, горњи део штапа увесељава Охолог:










...кад се изиграо...




За успомену и дуго сећање на ГрадЦе (Жута Река):




Јоца испија пивце, најављује да иде по пастрмку (?!?) и за пар минута...




То нам опет прекида сунчање и покреће на пецање:


(фотографија Горана Грубића)

Додуше, појединци су скокнули до кола по резервни штап, све у себи певајући славне&давне партизанске песме, не би ли заборавили на ране:

"Хууучи, бууучи мутни Градац,
крв Тигрова плива по њем',
још један штап је пук'о к'о јадац,
графитно ти влакно 'бем!"

Убрзо смо опет оперативни:



То што смо цео дан понављали у себи и на глас мантру "ма избистриће се пре мрака" нам је баш помогло, као што горња слика и показује у 16:18. За то време, Горан Грубић и Охоли пецкају. Горанова друга:


(фотографија Горана Грубића)


Охоли, први пут:


(фотографија Горана Грубића)


Охоли, други пут:


(фотографија Горана Грубића)

Градац нема намеру да се избистри; све наде отпловише с мутницом. Уље на ватру доливају пастрмке које ми пет пута ударише на индикатор...

Јоца покушава да исчачка кленове:




Ускоро се назире крај дана, у Тидри, наравно... Улов је био најслабији икад, али је било весело као никад...

Џони, цепај:

Auuu, nije mi jasno jel' je u TIDRI ono "lumpovanje" (sa stapovima)... Decaci, smanjite pivo

Море није лумповање у Тидри, н'о у Градцу. Оклизн'о се Зоки Тајгер, звани Бе(х)р, слуп'о себе па штап. А да је било пива и пре и после крцкања - било је...

Mala ali (ne)odabrana petočlana ekipa (pardon, šestočlana: Goran je poveo svog drugara Johny-ja Ške-a sa sobom) je opet išla Gradcu u pohode 06.06.2010. godine. Naravno, gde bi drugde nego u SIrotinjsko NEkološki deo (u daljem tekstu: SINE). Vreme nas je prilično izneverilo - nijednog kumulonimbuščića na pomolu što nam je i lokalna pekarsko-meteorološka stanica potvrdila. Potpuno nenormalni uslovi za pecanje ali šta da se radi...


Eh... Inače SINE-a da nema – trebalo bi ga izmisliti! Samo je Vrhovni Arhitekta mogao da onako precizno razmesti kafane, kafiće...! Gacaš po onoj blatnjavoj vodurini, lomataš se po kamenju (literalno govoreći što će se videti iz daljnjeg teksta), glumiš rodu i taman kad ti je dosta svega iskrsne SPAS: K A F A N A!
I tako, dok sirote nedovršene poentilističke uludo prave The Ring Of Rise mi udarimo po The Drink Of Rise!
Doduše te Gradačke kafane inaju jednu ozbiljnu manu! Naime, služe isključivo HLADNO PIVO i VRUĆU KAFU a zna se da nijedan normalan pecaroš nije na to navikao: kafa se pije hladna a pivo vrelo! No, oprostićemo ljudima – ne znaju, tek razvijaju ribolovni turizam... A i malo je bezveze da se zavališ u ležaljku za plažu i odatle izvodiš very rich cast, mislim stvarno, iz ležećeg položaja - nije lepo, u najmanju ruku a pri tom te kelner obaveštava kada da udariš kontru (da se ne zamaraš dizanjem glave)... Nije lepo! Još ako nabavimo sakoe od tvida, lule i Džonove ili Plizeve da menjaju mušice i nosi pribor, neće da valja...! Pravi ljubitelji ovog sporta se lomataju po nekim vukojebinama gde je poslednji ribolovac koji je prošao pojeden, glođu koru sa drveća po sistemu "Igman 42-ge", skupljaju rosu u kabanicu ne bi li pili vodu... Posipam se pepelom iz „Tidrinog“ roštilja u ime peto-šestočlane ekipe...!
Pozdrav za našeg druga Đeru koji nam se sa gospođom (proglašena je za Galovičku snajku!) pridružio u teškom ali odgovornom poslu uništavanja preostalih zaliha piva i Kobaja Grande u "Tidri". S obzirom na betežnost naše snajke, konačan broj učesnika jučerašnjeg okršaja kod OK Gradca nije PRECIZNO definisan!
(Đero, šta je - da je, samo da ne vrišti kad piški u koprive! A pecanje mu (joj) ne gine!)

Uprkos ozbiljnim fizičkim manjkavostima (što su neki naši drugari lepo primetili!), Bokili(li) je prvi priveo nameni (slikanju) poentilističku nedovršenu! A pri tome uopšte nije koristio Končitu Rozitu – svaka čast majstore (može jedna rakijica – Klaksonka?)! Očekujemo njegov pitoreksni, hirurško – precizni, poluinženjerski (što su neki naši drugari lepo primetili!), komentar propraćen slikama pošto autor ovog pisanija, nažalost, ima ružnu naviku da uči fotoaparate da plivaju (bezuspešno, za sada) te nije u situaciji da sve ovo proprati slikama.

Naš bronzani Vodozemac (nosilac lente sa ukrštenim plovnim kožicama) je u jako teškim uslovima opravdao svoju internacionalnu reputaciju i priveo nameni nekolicinu riba! Doduše, stil pecanja mu je takav da ga ne bi pustili ni na 100 milja od Tvida, Testa... Čovek peca pod nogama, apsolutno je nejasno šta će mu mušičarski štap kad bi neki prutić i parče najlona završili posao!? Možda da ribočuvari ne posumnjaju da peca na gliste i ostale gamadi a i delovalo bi neozbiljno (Halford i ostali bi se prevrtali u grobu!)?
PAŽNJA!!!
Pomenuti je uhvaćen kako vežba mlaćenje, pardon, MAHANJE na travnjaku tokom konzumiranja The Drink Of Rise! Postoje i fotografije koje će bata Joca ljubazno da ustupi kao sudski dokazni materijal! Naravno, govorimo o sudu časti (Fensi) Pacera iz Galovice...
Sa pomenutim treba pod hitno obaviti ozbiljan razgovor – već je zastranio u takmičarske vode a IZGLEDA DA GA HVATA I ŽUDNJA ZA „Fly Casting-om“ što se mora saseći U KORENU! Malo mu je što je mlatio po livadi nego je primećeno da mu pogled, povremeno, bludi ka DUBOKOJ VODI – bolest izgleda uzima maha! Naravno, nemamo ništa protiv „Fly Castinga“ (pu, pu, daleko bilo!) no u slučaju daljeg zastranjivanja pomenutog bi izgubili kao društvo za pecanje a to bi bila velika šteta!

Bata Joca je odradio vrhunski! U pola gutljaja The Drink Of Rise ostavlja čašu na sto, i uz (sad već (h)istorijsku) rečenicu: „Odoh ja da upecam pastrmku!“ dočepava se ‘ladnog oružja, ležernim korakom prilazi reci, zabacuje i hvata nedovršeno poetilističku! Pa to ni u Munzeu nema! Vrh, brate! Ne bi on, nego pivo bilo mlogo ‘ladno pa k’o veli da prekrati vreme dok mu se malo ugreje...

Goran k’o Goran, rutinerski po običaju! Priveo nameni nekolicinu riba, čisto da im dojavi da je „tata“ tu! A ribe k’o ribe – kako „tata“ kaže... Srećom, nije se previše zamlaćivao pecanjem pa je potpisnik ovih redova imao društvo za The Drink Of Rise! Sve će to biti (nadamo se) u trećoj knjizi...

FRB je nastavio, kao i svaki pesnik, svojim putem... Geološka istraživanja Gradca su intezivirana do maksimuma! FRB je zaključio da ispitivanje kamenja udicom NIJE DOVOLJNO nego da treba pristupiti direktnom TAKTILNOM proučavanju litoloških formacija Gradca! Tako da je izvršeno ispitivanje sastava jednog povećeg kamena kolenima, laktovima i dlanovima u vrlo direktnom i intezivnom kontaktu! To je urađeno dovoljno nežno da kamen ostane (gotovo) netaknut dok će mladi geolog u razvoju dugo i dugo pamtiti ovo istraživanje i sećaće ga se sa bolom u duši i, naročito, telu...
Normalno, nastavljena su i dalja TESTIRANJA ŠTAPOVA NA DEJSTVO POPREČNIH SILA i to vrlo uspešno! Jedan DAM „Hypron“ je postao umesto dvodelnog četvorodelni... Opšte je mišljenje da dalja testiranja nije nužno vršiti pošto je nedvosmisleno dokazano da su Fly Rod-ovi vrlo krti i neotporni na delovanje poprečnih sila većih 50 N... U skladu sa tim, u toku je sređivanje i obrada podataka kako bi bili objavljeni u “Scientific Angler-u“. Foto Bokili(li) će obezbediti opsežnu fotodokumentaciju kako bi neuki proizvođači štapova imali i vizuelne smernice osim dinamičkih ispitivanja sređenih u tabelarnom obliku.
FRB je, za divno čudo, stigao i da peca u kratkim pauzama konzumiranja The Drink Of Rise! Naravno, ne preterano intezivno, ali je uprkos tome uspeo da proizvede The Ring Of Rise neke Helen Keler nedovršene poentilističke što je, naravno, izazvalo opšte zaprepašćenje! Ne zna se ko je bio više zaprepašćen, da li FRB, da li nedužna riba ili, pak, posmatrači neverovatnog događaja! Postojala je realna opasnost da sirota riba bude i upecana! Znam da je za neverovati ali imam živih svedoka tako da ćemo ovu zamalo upecanu pridodati opštem skoru bez ikakvog preterivanja i standardnih ribarskih priča!

Kraj (h)istorijske epopeje naših pecaroških naroda i narodnosti je, naravno, tradicionalno okončan u "Tidri" gde smo već postali pretplatnici. Kobaje Grande i Točeno Nikšićko su značajno upotpunile dan vrednih ribolovnih trudbenika (Planina je to!)... Po "jedno s nogu" i tako do ponoći... Ozarena gazdarica "Tidre" i ostali zaposleni su nas ispratili sa suzama u očima i zapaljenim krpama (možda otud suze?) u Gradačku izmaglicu...

Čitajte nas ponovo u epizodi: "El Tigre ponovo jaše! ili "Čeličnog pogleda, sa čelikom u kolenima i laktovima i čeličnim štapom u rukama, El Tigre je zajahao svog vernog Passata i otišao u legendu!"

Scribare, ergo sum!

Zoki moram da te ispravim, nisam ostavio pivo u pola gutljaja, popio sam ga do kraja pošto je bilo samo 0,33l. I onda izgovorio "Odoh da upecam pastrmku", naravno vezao cam S(rna)HC u kvasiguz verziji (bez palmerovanog tela) i nekih 5-10 zabačaja kasnije upecao jednu slatku malu pastrmčicu. Dovoljno veliku da razbijem maler.

Inače na travnjaku kafića u kom smo sedeli je bio takav "hatch" gundelja da to nije normalno.
Šteta što voda nije bila bistrija razbili bi na imitacije tvrdokrilaca

lepo se zezate bole vas racku

Šone ::

lepo se zezate bole vas racku

Libo nas racku u pedu

@Zoki
Nemam šta da ti objašnajvam. Evo kako se veže klasični Elk Hair Caddis (EHC)

Postupak preveden na srpski: udica, žica za porebravanje, dabing, pero i dlaka neke vrste jelena ako nemaš originalnu elkovu dlaku.
Evo kako izgleda SHC "kvasiguz".
https://2img.net/r/ihimizer/f/shcchoopa.jpg/
Osnovna razlika je u tome što ćeš prilikom vezivanja ove druge muve umesto da telo palmeruješ petlovim perom, petlovo pero vezati kao nožice. Zato će zadnji deo udice potonuti pa je zato ovo "kvasiguz" verzija.
Kvasiguz je neka bosanska muva, ali nemam pojma kako izgleda ovu zovem kvasiguz iz zezanja.

Sad se meni razvezao pupak, koja mesavina stilova, Djole Veber treba da brine. Kad se ovako provodite u tom parkicu sta li ce da bude u ovom parku iz doba Jure, ima i razloga sto ga zovemo tako. Nema veze sa temom ali sam se setio imena za ono moje furunce za kotlic, R2D2, stvarno lice, samo da mu nabacim antene .

Saša nema ovde nikakvog mešanja stilova ovo je čist NBG sleng
A Đole treba odavno da se brine, čim je krenuo dunji da naručuje 2 sestre

Moraćete vurunče da obojite i odgovarajućim bojama.

zoki nemoj da brines da cu zastraniti , a plovne kozice nemam, mada skrge cesto pozelim da imam

panicu, u taj park iz doba jure jedva cekam da zakoracim, obozavam nove reke

Vazi i jedno i drugo i trece. Ono o stilovima je naravno bila pohvala. Kad cujem od Gorana da cete na Gradac ne mogu da docekam ponedeljak i vidim (procitam) sta se desavalo.

Citat :

@Zoki
Nemam šta da ti objašnajvam. Evo kako se veže klasični Elk Hair Caddis (EHC)

zoki evo jedne pesmice za tebe, pitao si se jednom,ako se ne varam ko su "hladno pivo", refren je za nas

Danas bejasmo u reviru Đuka, Raša , Oholi i ja.
Upecao sam 6 komada, ali sam zadovoljan. Prva je bila potočara, poslednja kalifa i samo njih 2 su pale na suve. Sve ostalo (a tu je bilo i spadanja) na NIMFE
Slike sutra odoh na spavanjac

Prekjuče smo se dogovorili da idemo na Gradac, da li od uzbuđenja ili zato što sam radio noćne smene pre toga nisam oka sklopio. Oholi i ja smo se dvoumili da li da idemo u donji deo ili revir. Kada smo stigli na vodu ipak smo se dogovorili da pecamo u reviru kao Đuka i Raša. Oholi je predložio da zapalimo odmah kroz šumu do Rokine kuće. Naravno par zabačaja iznad brvna kod "Pačeta" čisto da se upišemo i na pravo čuđenje obojice nema upisa. Tu se zadržavamo par minuta i puteljkom kroz šumu šibamo ka Rokinoj kući. Pokušavamo da uhvatimo neku iznad kaskade međutim ništa se ne dešava sem par promašaja i meni jedna krupnija iskače na muvu. Tu smo se razdvojili i ponovo se srećemo ispod "Šarenog platna" kod ušća kanalčića od vodenice. Oholi je pecao iznad kaskade, a ja ispod nje. Posle par zabačaja sam se upisao sa jednom od 33cm na zelenog tulara iza same stene kod kaskade. Oholi me je slikao njegovim aparatom pa nemam sliku još uvek. Onda je Oholi ušao u seriju i upecao 5-6 komada.


Otišli smo do najuzvodnijeg vira kod "Šarenog platna" i rešili da krenemo nizvodno. Oholi je još na početku odlučio da gazi u patikama pošto nije poneo dugačke pantalone pa su ga čizme žuljale.


U međuvremenu i ja montiram nimfu i imam spadanje jedne dobre u velikom viru ispod lakat krivine (50-100m uzvodno od Roke) tačno iznad stene. Uz put kod Rokine kuće iznad kaskade Oholi dobija jednu finu.


Malo niže na brzaku srećemo Đuku i Rašu koji nastavljaju uzvodno. Idemo nizvodno kroz kanjon i ja zaobilazim kaskadu verući se desnom obalom, u tom momentu Oholi je izašao iza uzvodne krivine i ćapio još jednu iznad same kaskade. U povratku uzvodno na tom mestu palo je još nekoliko riba, ali o tome malo posle.


U jednom brzačiću imam promašaj jedne solidne pastrmke na suvu i počinjem polako da se nerviram što riba ne radi. Ponovo se srećemo stotinak metara nizvodno kod vira u kom je jedna ogromna stena gde je Oholog prošle godine snimio Bokac kako vadi onu od pola metra. Počinjemo dogovaranje da li da pecamo u tom viru ili da odmah nastavimo nizvodno pošto su se neki momci par minuta pre toga kupali u viru. Oholi odlučuje da se i on okupa u tom viru pošto je riba sigurno već rasplašena ali čim se skvasio po vratu odustaje od te ideje. Pokušavamo malo da pecamo, a ja ponovo montiram nimfu i roze indikator koji mi je Bokac dao. Stavljam narandžastu pupu sa tungsten glavom, pošto je voda jaka, a vir dubok.


Oholi se penje na stenu sa leve strane vira ne bi li odatle dobacio jednoj velikoj koju je video ispod same stene, meni ostaje ulaz u vir. Posle par zabačaja dobijam jednu od oko 30cm na nimfu u izdizanju po Oholijevom savetu.


Onda nam se s leđa prišunjao ribočuvar i isprepadao me pošteno pošto ga nisam primetio dok nije došao na korak iza mene. Plaćamo mu donaciju za zaštitu životne sredine pošto se tako sad izgleda zove dozvola za pecanje. Ubrzo nastavljamo nizvodno, meni u sledećem viru jedna pastrmka kreće za nimfom koju izvlačim iz vode, ali sam ja ipak bio brži
Stižemo skoro do kraja klisure i odlučujem oda se vratimo uzvodno. Prelazimo Gradac ispod kaskade u klisuri i sad dolazi deo priče koji sam malopre izostavio. Oholi zauzima poziciju iznad kaskade i zabacuje između par stena, a ja pecam ispod kaskade u vodi koja peni. Oholi ubrzo dobija jednu finu, a ja menjam nimfu i vezujem deep sparkle pupa koju sam dobio do Bokca. U prvoj vožnji dobijam jednu manju pastrmku.


Oholi ubrzo dobija jednu od oko 35-40cm i posle par zabačaja još jednu toliku, nažalost ova druga mu se otkačila pod nogama. Krećemo uzvodno i na sledećoj krivini Oholi stavlja svoju kamenjarku sa krilom od zečije šape što rezultira jednom finom pastrmkom od oko 30 cm, a posle nekoliko zabačaja dobija još jednu toliku ali prilično tamnu.


Zatim je Oholi uhvatio jednog XXL vilinog konjica.


Posle par zabačaja na tom mestu kačim jednu granu i dok cimam da otkačim nimfu pastmka izlazi na moj narandžasti indikator. Potom vezujem Kamenjarku od zečije šape koju mi je dao Oholi i nastavljamo uzvodno. Pred sama kraj klisure u brzaku u kom je ogromna stena Oholi peca sa desne obale, a ja iz vode. Obojica pecamo u desnom kraku reke koji se odvaja iza stene s tim što ja bacam uz stenu, a Oholi bliže obali. U razmaku od najviše 2 sekunde dobijamo svako po jednu pastrmku na njegovu kamenjarku.


Dok ja fotografišem moju on dobija još jednu, pa sam slikao i njega dok mi je aparat bio na gotovs.


Zatim dolazimo do brzaka ispred Tetrebovca. Oholi peca i gađa pod drugu obalu, a ja eksperimentišem nešto sa svojim aparatom. Tamana sam namestio samookidač i otišao malo uzvodno, a oholi viče: "Evo je velika 50-ica" ubrzo zatim riba spada.


Oholi mi daje tačne instrukcije gde da zabacim iznad kaskade i ja uporno prečešljavam taj vir, ali se ne dešava ništa. Nastavljam uzvodno, a Oholi ostaje kod Tetrebovca. Ponovo dolazim na onaj duboki vir sa 3 stene u lakat krivini gde sam pre podne imao otkačinjanje. U jednom momentu vidim kako se pastrmka od +35cm izdiže lagano ka mom inikatoru i na nekih 20cm od površine odustaje i vraća se u dubinu. Razočaran krećem da izvadim nimfu iz vode i ponovo zabacim, međutim osećam ribu na štapu, refleksno kontiram bez potrebe i vadim jednu vižljastu od oko 30cm.


Još malo se zadržavam tu i ispitujem vir iznad ovog, a izmaglica koja nas je dočekala ujutru se polako spušta na vodu.


Idema ka "šarenom platnu", i usput mi voda ulazi u čizme u viru u kom sam se ujutru upisao. Stižem do brvna i iza stene koja je u vodi ispod samog brvna vidim ribe kako skupljaju neke insekte. Menjam muve i na kraju stavljam plivajućeg fazana na #14 na kog dobijam jednu dužičastu pastrmku koja je počela da iskače kao blesava.


Posle nekoliko minuta hvatam jednu malu maslinastu jednodnevku.


Pri dnu vira uočavam jednu veću pastrmku koju bezuspešno pokušavam da je dobijem na nimfu. Oholi nailazi i posle par minuta nastavlja nizvodno. Ubrzo počinje masovno rojenje martovki, a i ja polako krećem nizvodno. Ispred tetrebovca srećem Oholog koji se na ovoj slici ne vidi od magle.


Kod pačeta nas čekaju Đuka i Raša i sledi nam mučan uspon, u klisuri je bilo prijatno, ali već na 10-20 m iznad nivoa reke sparina je užasna. Jedva sam se popeo do vrha. Pakujemo se i krećemo kući usput sumirajući utiske. Raša je imao kidanje jedne velike, a Oholi je prizemljio jednu od pola metra, najeverovatnije istu onu koju je upecao na dan takmičenja.

Moram da pohvalim Oholog kao odličnog vodiča pošto mi je pokazao gomilu nekih fora kako i gde da tražim ribu.

P.S. AKo neko nađe kalem najlona "Panaro pesca Hercules" 0,20mm da zna da je bio moj
P.P.S. Nemogu da razdvojim vršni segment od drugog segmenta da li neko ima neki dobar savet???