Градац 2018

Сезона XI, епизода 1.
Петак 13.

Пацери у саставу Раша (fulcrum), Исидор и ја нападамо Градац први пут ове године и то баш на петак 13. Вода је висока и јака још ледена од отопљених снегова. Стижемо око 10-10:30 на воду.



Мени је циљ да оверим два штапа стари Sage LE који је био ван употребе неколико година зато што сам га поломио управо на Градцу али је сада попраљен и нову тенкару од 3,6м.
Прво почињем пецање са тенкаром, после неких пола сата имам један ударац низводно од Пачетове воденице на нимфу. Убрзо мењам тактику, пакујем тенкару и почињем да бацам стример другим штапом. 
За то време Раша и Исидор чешкаре нимфама.


 
Стримере сам бацао неких сат ипо до два и за то време имао само једно праћење рибе. Пошто је дан сунчан и на пар места ми се учинило да се риба дизала на суву почињем да  размишљам на ту тему. Наилази Гиле рибочувар и потврђује ми да су претходног дана добијали на суву муву. Пакујем стримере и стурну са тонућим врхом и монтирам на чекрк пливајућу струну. После 2-3 промашене рибе, због зарђалих рефлекса, на падобранку на удици #12 долазе две мање рибе испод бране узводно од воденице.





Изнад бране још пар промашаја и једна риба у мери. Одатле сам наставио узводно до станице па кроз шуму ка Тетребовцу. Код "Г вира" стављам нимфу, али безуспешно. Сустижу ме Раша и Исидор, њих двојица су пецали кроз клисуру.
Када смо стигли до Шареног једном је загрмело и ...



Срећом колиба је била близу па смо се склонили пре него што је почео пљусак.





Док смо чекали да стане киша ја сам опет монтирао тенкару и до крај да на пецао тим штапом. Прво безуспешно на нимфу. Пред сам мрак када сам видео како мартовке полажу јаја на површину воде и како их пастрмке купе променио сам пар мува и промашио неколико пастрмки, а онда уписао тенкару на омиљену рибу Зокија Тигра.

Удице се оштре муве се мотају, биће ово одлична година за мушичарење

Bravo jovane oko moje. Da me podsetis malo sta propustam.jos kad bi bokac otisao pa njega da citam ugodjaj bi bio kompletan

Neće Bokac, bojkotuje. Kaže nema dovoljno klenova, previse je pastrmki:wink:

Sent from Topic'it App

заиста лепа репортажа, делимично и због ових наших слова.

ово је добро:
 Neće Bokac, bojkotuje. Kaže nema dovoljno klenova, previse je pastrmki

ето не излазим на пастрмке ових дана, кленови у ловостају, данас нагурах 50-так црвенперкица а жао ми што караша нисам могао да приволим, све полакилци изашли и срчу нешто на  трави која се са дна диже у барама- нема наравно везе са градачким пастрмкама али  ја сам где сам,  завидник  момака где чизме главу чувају/моје гумене се провалиле те сутра у недељу идем нове да набавим/

Раде да ли си размишљао можда о PVC чизмама? Јефтиније су од гумених (око 2500дин код кинеза или у некој риболовачкој радњи), лакше су и мање кад се спакују и дуготрајније су. Једина предност гумених чизама је њихова робустоност, односно што се теже буше кад се провлачиш кроз трње.

јесте све то, али ми гумене требају за  целогодишње пољопривредне послове, то је пример моравског мушичара. имам пвц комбинезон али он за мораву и бициклу по неприступачним путевима отпада као могућност, навикао сам се овако и задовољан сам. кад сам млаћи био и недељно,најмање, одлазио на расину није било оваквих комбинезона, макар само да  прегазим воду( их!), данас већина овде сматра да не мушичари ако није одевена у симсове!

Bolje da mušičarim u kineskom kombinezonu i sa kineskim štapom, nego da sedim kući i brišem prašinu sa Simsa.

Ti brises prasinu sa pvc-a

Данас поподне, после 20-так година, на уливу  моје мутне речице у мораву, јер трактори шпартају пољем,  сретох се неочекивано са колегом машинцем, баш се родио у селу студеници, зна се шта су истоимени манастир  и (студена)река,почесмо између осталог и о рекама тог заједничког завичаја и нашим данашњим љубавима, нажалост ја га нисам приволео на риболов мушицом те је остао вараличар, ту му испричах причу како сам тешко прегажавао студеницу пред ушћем/у ибар и пред истоименим градићем/, морао сам да се свлачим а ту је студеница јача од мораве или , додуше негде и ибра, развеза он причу о давним липљанима ту крај његове родне куће, испред нас у велики моравски вир, навећи западноморавски, силује моторни чамац један тридесетогодишњак,...,поздрависмо се.
Колеги охоливеру   пристаје вероватно та опаска, посебно што је запосео ових дана чак све кинеско, па и море, одвикао се чачка и наше мораве/наравно да нисам у праву/.
Не одох да купим чизме, гледао сам  јутрос само број и због неопренских чарапа, данас раде краће - жена ми дозволила, приволео сам је на сутрашње кошење траве, наравно на старински начин, она је стручњак само за електрорадове.
а градац нажалост задњи пут видех и осетих давне 1976, не бих да се присећам али синовац, мало и мушичар, конобар негде на сплавовима престонице, који сад живи у београду, видим да покадкад оде на тај крај - лепо је што се бар надам да и он није заборавио мораву.

Сезона XI
Епизода 4, 29.9.2018.
(биле су још две епизоде између па ако се некад сетим окачићу и одатле слике)


Зоки пилот и ја смо ишли да затворимо сезону претпоследњег дана сезоне, ја из ноћне смене (не препоручујем). Пошто сам био "свеж и одморан" десило ми се неколико глупости. Прва и најмања је била што сам заборавио каиш.
Време је било неко без везе облачно вода солидно висока и јака за крај сезоне, ваљда је и нека кишица падала, решио сам да пецам танкаром, а мушичарац сам понео за резерву у прслуку. Мало испод Ћелијског вира сам успео да угазим преко чизама, па сам пожурио како бих сустигао Зокија на Ћелијском в. да узмем кључ од аута од њега. У ћелијском виру сам видео лепог липца у самом дну вира. Пробао сам неколико минута да га преварим међутим није пристао. Зоки је отишао узводно, а ја мокрогуз назад до кола да се пресвучем. Таман кад сам сишао до воденице сетио сам се да сам заборавио чекрк у колима, пошто сам мислио да пређем на конвенционални мушичарац. Поновно пењање уз брдо ми је баш пријало (ово је ваљда била трећа глупост која ми се тог дана десила). И тако после једно пола сата сам се вратио до ћелијског вира, мој грбави другар је и даље био на свом месту. Ту је било још неколико пастрмкица али ме оне нису занимале. Пробао сам са разним нимфама али он није хтео да сарађује, пробао сам и суву и мокре муве, али је он и даље чучао на дну свог вира. После неких добрих пола сата померио сам се мало узводно и почео да издижем нимфицу испред њега, господин липљен је први пут одреговао на то, после неколико промашаја закачио се. Први липац на тенкару, после поприлично труда.






Наставио сам узводно кроз клисуру и тек код Мујине бране негде око 3 поподне почиње риба мало боље да ради. Упецао сам прво једну испод бране па сам се померио узводно и међу стенама у контра току упецао још 2 лепе рибе. Једну крупнију ми је њен парњак допратио до ногу буквално.
На слици је мања риба већу нисам сликао јер се упетљла у предвез па сам је дуго ослобађао и нисам хтео да је додатно мучим.





Мало узводније уз супротну обалу у сенци стене контра току су се јављале лепе рибе, купиле су ситне муве са површине. Прво качим једну мању у дну левка. Таман док сам је довукао и ослободио видео сам још две рибе где се јављају уз стену. Сушим мушицу са крилом од зечије шапе и поново је спуштам у вирчић уз стену, прва риба се диже и не купи, али друга сличне величине купи и креће одмах у дубину. Ово ће бити прави тест за тенкару, предвез је 0,10 мм, а између мене и рибе јака матица тако да немам шансе да прегазим и покупим је у мирном току. Креће замарање на о-рук па ко пре попусти. Зачуђујуће брзо лепа пастрмка се нашла у мом мередову. Моја највећа риба на тенкару до сада.






После фоткања мењам предвез и у том се појављује један колега одоздо. Предлажем му да забаци у контра ток, јер је трећа риба и даље била ту. Међутим, риба му гађа и спада.
Ја бежим узводно, а њега остављам да јури пегавог демона из сенке под стеном.

Стижем Зокија код Г вира, он ми типује једну алу од 60ак цм. Пакујем тенкару и вадим класични махач 8 стопа класе 4, не баш најбољи избор за зонкера од 10ак цм. Стајем низводно од стене која је некад вирила из вира и бацам преко ње стример. Излази неколико риба из сенке и ту се појављује и чудовиште. Прати мој стример низводно надам се загришће, али ме види окреће се и враћа се у своју рупу под стеном. Мењам стримере имам праћења и нападе али не качим ни једну рибу. Одлучујем да се (не)достојанствено повучем, пошто се ближи мрак, а ја хоћу да се вратим кроз клисуру.

Враћајући се низ клисуру угледао сам две рибе, између стене на сред реке и супротне обале, како пливају у пола воде. Ближа мени је лепа риба од око 35цм, пола метра даље ала од барем 55цм. Знам да код ове велике нема пуно зезања и одлучујем се да пробам неки не превише агресиван стример, велика га кулира, а мања бежи после неколико забачаја. Мењам тактику. Шуњам се својом обалом како бих дошао низводно од камена који је на сред воде да бих ушао у мртав угао великој риби. Бацам нимфу и издижем је низводно, али риба не регује. Брзо размишљам, дневног светла нестаје, одлучујем се поучен пређашњим искуством тог дана са липцем да се вратим узводно. Забацујем нимфу и пуштам да је вода носи низводно кочим је али риба не регује, још пар забачаја тако и ништа. Потез ошајника, стављам неки велики стример на предвез базцм га риби на главу и она наравно бежи.

Пакујем штап и трчим ка воденици, стижем таман у први мрак, купим Зокија и враћамо се у београдски бетон.

Први март је ту, још само 73 дана до тада.

E prijalo je procitati ovo, kao da sam bio.
Jebli te strimeri 🤣

Znaš da sam ja uvek detaljan u opisima😂
Bokac je isti dan ili sutradan pecao sa Rašom u donjem delu i klepio neku od 50+ na strimer. 
Mislim da je veći problem bio što sam bio premoren (bio sam budan preko 24h) i totalno dekoncentrisan i što sam imao slab štap kojim nije baš zgodno bacati strimere.
No dobro biće dana za megdana. Nije zanimljivo baš uvek upecati svaku ribu. Ovako imaš uvek neki mnov cilj.

Kad upecas sve onda se trudis da ih pecas na orvi zabacaj, ili prva tri... al nikad se ne upeca svaka...

Bokac je, 'fala lepo, spazio poribljenu mortadelicu koja je ganjala dvoprugaste, dva puta vaspostavio oralni kontakt zonkerom sa dotičnom, no međutim ne i  udicom, te u zatvarnju flyerske sozone bejah se lukavo namestio u stilu "ista meta, isto odstojanje" 15 minuta pre sumraka te na drugi zabačaj istog zonkera zakačih 51 cm. PB za BP. 

PS: kad može Rade Moravac sa spakuje ceo post u jednu rečenicu, mogu, 'vala, i ja. Doduše, men' se zarezi jošte nisu izlizali na tastaturi, pa i' trošiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiim....

Opet si pio onu rakiju što smo se dezinfikovali kad smo lili iri džizi😂

Nisam bre, mada dobro me podseti... Šta ću, kad te šljive zalivaju pastrmskom vodom, 'ladnom

Zato i rakija mora iz frižidera

Vaistinu frižider.

Au Joco što ba zonker od 10cm?
Napravi ti to mnogo manje,reciomo 3-5cm pa da vidiš cirkusa!

Za večiku ribu mora i veliki mamaK😂

100ka ::

Сезона XI
Епизода 4, 29.9.2018.
(биле су још две епизоде између па ако се некад сетим окачићу и одатле слике)


Зоки пилот и ја смо ишли да затворимо сезону претпоследњег дана сезоне, ја из ноћне смене (не препоручујем)... ... али друга сличне величине купи и креће одмах у дубину. Ово ће бити прави тест за тенкару, предвез је 0,10 мм, а између мене и рибе јака матица тако да немам шансе да прегазим и покупим је у мирном току. Креће замарање на о-рук па ко пре попусти. Зачуђујуће брзо лепа пастрмка се нашла у мом мередову. Моја највећа риба на тенкару до сада.




Први март је ту, још само 73 дана до тада.

Dragi Joco, riba je "začuđujuće lepa" jer izgledom podseća na Salmo cenerinus, pastrmku AD (jadranske) mitohondrijalne linije koja je autohtona za Sevrnu Italiju (Adige, npr.)-da ti ovde stavim slike riba koje sam tamo slikao, bile bi iste ovakve. Mada, oblik i veličina usta i oblik glave malo "vuku" i na atlantku, pa je, kao i uvek, teško reći zasigurno ko je i kako njoj bio roditelj. Takva riba pokazuje da su u Gradac dospele i ribe iz ribnjaka u Hercegovini, gde smo ovakve ribe takođe sretali i genotipizirali, a ova veličina ukazuje da se ona i verovatno izmrestila ili će uskoro u Gradcu i tu ostavila svoje gene.

Ovakvih riba sa narandžasto-crvenim pegama ima na Gradcu već nekoliko godina unazad. Iskren da budem lepše su od onih atlantskih, ako već moramo da biramo između uvoznih gena.

Ma da, kao politička scena Srbije: daj manje (lepše) zlo, nema veze što je zlo.
A vidi ovu prelepu lutku Dunavku.

Ali, takvih više neće biti puno, kako je ove jadne pastrmke svuda "krenulo".

Прошле сезоне сам кренуо са тенКарањем, ово ми је била највећа риба на тенкара штап прошле године.



П.С. Ако нисте приметили ловостај се завршава за 9 дана