Melezi pastrmki,

Često vidim fotografije kod riblolovca (svih tehnika) sa pastrmkama koje odskaču po izgledu od naše potočare.
Ne mogu da se sjetim gdje sam tačno čitao ali uzgajališta ukrštaju jednu ili dvije vrste da bi dobili jaču ribu.
Po forumima često se o tome vode diskusije ali niko sa sigurnošću ne može da tvrdi.
Najupeačtljivija je bijela linija na zadnjem peraju kod repa.

Da li je to istina ili je neka morfologija u pitanju?

Čini mi se da to sa belom linijom teško da ima ikakve veze sa mešanjem... Mada, ukrštanja su i prirodna pojava, mada ne na način kao kad čovek krene da brlja.

Jedna te ista populacija pastrmki, može da ima razlike u izgledu već samo po tome koju je busiju koja od njih zauzela u toku. Kad naiđu mutnije vode, sve promene izgled. Dakle, suditi isključivo po izgledu može biti neozbiljno, mada je po forumima uspelo da proizvede dramatične rasprave, po običaju potpuno jalove.

otovri osam sa nadom da se Peđa javi on je najmerodavniji.Baš iz tih rasprava sam došao da tkavih zaključaka.Mada ovdje po BIH dosta se petlja sa pastrmkama.E sad bez DNK analize tešk oda se može utvrditi šta je.

Upravo tako...

Koliko čujem Peđa je van zemlje, pa treba sačekati da se vrati.

Egejski soj iz Jerme i Nisave u avgustu i septembru dobije obavezno ovako belo obrubljeno analno peraje a primeti se taj obrub sve do maja sledece sezone pa i kasnije ali izgubi na intenzitetu. Kod "dunavskih" u Visocici i Temskoj smo takodje primetili ali nije izrazeno, ove iz Jerme imaju tu "straftu" kao zlatovcice. Slika u dnu strane :
Jerma
http://www.flyandtrout.com/jerma.htm
Visocica
http://www.flyandtrout.com/visocica.htm
Temska
http://www.flyandtrout.com/temstica.htm

Sve su slicnog uzrasta i kod svih se vidi taj detalj ali kod prvih je bas izrazen, mada je upecana bas zadnjeg vikenda pre zatvaranja sezone dok su ostale dve mlade i  upecane tokom leta.

Ja u mom okruženju nikada nisma vidjeo pastrmku sa takvom linijom otud sumnja.
Protezale su se priče oko poribljvanja da su ribe melezi.
Bez tačne analize ovo je sve puko pretpostavljanje.

Tommy,

bela linija na rubu analnog peraja nije znak ukrštanja, gotovo sigurno. I na Gradcu, Mlavi i Đetinji - mnoge imaju tu liniju.

I Gradac sad, i Djetinja do 2002., a i Mlava i nekad i sad kao najatraktivnije pastrmske reke poribljavane su masovno svime i svacime, kad je pastrmka u pitanju. Stoga nije nemoguce da ima hibrida izmedju linija, ali to se najtacnije, u skladu s onim sto je Bokac napisao, vidi kad se uradi anailiza DNA. Nesto se moze naslutiti i odoka, ali ne uvek sa 100% sigurnosti. Medjutim, ako se nesto neuobicajeno primeti prvi put, jak je razlog da se sumnja u neodgovarajuce poribljavanje.
Danas je vazno u upravljanju fondovima pastrmki izbeci ono sto se moze i uraditi kako treba sve sto se moze i zna (ili ne raditi sto ne treba). Pre svega, ne krati ribu iz opsteg- ili uslovnog- uhvati-i-pusti voda (jer ako se pushta, nema ni potrebe za poribljavanjem). Svako poribljavane nosi sa sobom rizike po narusavanje cistoce populacije i njene genetske strukture. Posebno u Srbiji, gde se i pored obaveze vodjenja evidencije maticnog materijala (mresnih jedinki u ribnjacima) u ribnjacima nalazi svasta (odlicno se vodi evidencija!). Uskoro treba da izadje o tome jedan rad, primljen je u stampu, okacicu link kad izadje da se vidi kako iz licenciranih ribnjaka u Jermu idu atlantske pastrmke i pridruzuju se dunavskim i makedonskim (bar kako kaze DNA). Atlantske pastrmke sada ima od krajnjeg zapada (Gradac), do krajnjeg istoka Srbije, bilo je i na krajnjem jugu odavno, 2005.  (Brankovacka reka) i na krajnjem jugoistoku (Jerma) od 2009. godine... A nikad nije zvanicno uvezena u Srbiju. Nezvanicno, prolazi kroz granicu svake godine kao kroz sir, bez ikakvog sprovodjenja propisa iz oblasti stocarstva i veterinarstva koji ta pitanja treba da regulisu.
Ali nema veze. Sve su to, srecom, samo izolovani recni baseni i samo one reke na kojima se peca. Dakle, pored pomenutih, sokobanjska Moravica (pogledajte slike ulova velikih riba sa patrljcima od grunih peraja sa ovogodisnjeg takmicenja), Temska (sa pritokama), Visocica (sa sastavnicama i pritokama), ivanjicka Moravica (sa pritokama), mozda i Studenica (sa pritokama), mozda i Rasina (sa sastavnicama i pritokama).. One reke i potoci koji su jos skoro devicanski imaju jos autohtonu pastrmku. Valjda. Najvece izglede da ostanu ocuvane, ako vec nisu "uprljane" (kao Crni Timok, sa pritokama), ali i da se povrate ako jesu "uprljane", ali nisu mnogo, imaju reke gde je poribljavanje obustavljeno i gde se pastrmskim fondom upravlja drugacije nego sto se upravljalo dosad.
Mada, cujem da je cak i Dejanov potok na Vlasini poribljavan pastrmkom koja je mrestena u ribnjaku. Svima koji na njemu budu musicarili, bistro!