MUŠIČARENJE

Forum o mušičarenju slobodnim stilom... i ostalom!
 
PrijemPrijem  PortalPortal  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Pristupi  

Delite | 
 

 Hidroelektrane na Balkanu

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
pedjabg

Broj poruka : 817
Godina : 56
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Čet 22 Mar 2018 - 17:35

Da, znam za to, davao sam podatke i pre nedelju dana ili manje sam pogledao kao koautor završnu verziju jednog teksta o branama , ali efekti tog su nikakvi, a verujem da su honorari stranih kolega i NGO zaposlenih sasvim pristojni.
Jbg, tuđa ruka svrab ne češe, a mi ne da smo šugavi, do krvi, pa opet ćutimo i sve trpimo bezpogovorno.
Pa tako nam i treba.
Nazad na vrh Ići dole
100ka
Forum moderator
Forum moderator
100ka

Broj poruka : 6792
Godina : 35
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Čet 22 Mar 2018 - 17:41

Narod boli DUPE.
Postoji manjina koja nešto radi po pitanju borbe protiv ove pošasti, ostali su totalno indiferentni ili pak pripadaju vladajućoj kasti pa im je u nekom mizernom interesu da ćute. Srbija će nestati i Srbi će izumreti zato što su glupi i nemaju muda.

Sent from Topic'it App

_________________
Nazad na vrh Ići dole
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
pedjabg

Broj poruka : 817
Godina : 56
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Čet 22 Mar 2018 - 17:45

Joco,
Ja nisam fabrika Fitorectal-a da lečim narodu dupe, nek mu leče oni što su ga trtili, subotom, besplatno, u prostorijama SNSa.
Srbi neće nestati, bar ne svi. Pametni Srbi će otići i nastaviti da ive u svetskom čovečanstvu, a ko ostane, sam je kriv, pa ako nestane i bolje je. Nikom ne možeš usaditi pamet u glavu, jer je već ima sasvim koliko misli da mu treba.
Nazad na vrh Ići dole
100ka
Forum moderator
Forum moderator
100ka

Broj poruka : 6792
Godina : 35
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Čet 22 Mar 2018 - 17:49

Nećemo izumreti sada, ali za 50-100 godina asimilacija će učiniti svoje.

Sent from Topic'it App

_________________
Nazad na vrh Ići dole
tommylee
Royal coachman
Royal coachman
tommylee

Broj poruka : 1139
Godina : 41
Location : Zvornik-Mali Zvornik
Datum upisa : 09.04.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Pet 23 Mar 2018 - 8:35

Sve je ovo odavno zakotrljano a mi više ništ ane možemo uraditi.Evo snijeg pada i baš ga ima a već od sutra ide plus.
Kakav scenario nas čeka samo onaj gore zna.Ako šta kažeš svi te napadnu,pa ispadne da je bolje ćutati.
Ovi što će se podaviti ko ih ....be!Kao što neko već napisa prodali su dupe za sendvič!
Najveći problem ovih stranovnika je nepismenost.
Tužno je kakav potencijal imamo a kako ga koristimo Sad
Baš jutros slušam kolege puno ima plaćati odvoz smeća 8KM (cc 4e).E tugo naša i nismo za bolje.
Nazad na vrh Ići dole
http://Drina.in.rs
bokac
Royal coachman
Royal coachman
bokac

Broj poruka : 2462
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Pet 23 Mar 2018 - 18:36

tommylee ::
Sve je ovo odavno zakotrljano a mi više ništ ane možemo uraditi.
 

Ne, nije tačno.
Da si samo malo prečešljao samo onaj sajt sa linka, video bi da ima i drugačijih ishoda.

Hebi ga.
Nazad na vrh Ići dole
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
pedjabg

Broj poruka : 817
Godina : 56
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Čet 3 Maj 2018 - 20:26

Evo nekoliko linkova:
https://vijesti.ba/clanak/402971/rijeke-balkana-posljednje-staniste-ugrozenih-riba
https://dnevni-list.ba/neretva-drina-i-moraca-rijeke-balkana-posljednje-staniste-ugrozenih-riba/
http://eko.ba/novosti/218-rijeke-balkana-posljednje-staniste-ugrozenih-riba
http://balkanrivers.net/sites/default/files/Fish_Study_web.pdf
Kao što vidite, nije baš da se ništa ne rqdi, ali kod nas-skoro ništa. Sa večerašnjom projekcijom kod kule Nebojša, tek smo na početku.
Nazad na vrh Ići dole
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
pedjabg

Broj poruka : 817
Godina : 56
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Pet 4 Jan 2019 - 11:34

Paceri,
Evo dole teksta koji je otišao u svet. Nadam se da će imati smisla, a napisan je za pirotski pokret da se zaštite reke Stare planine (ako sam dobro shvatio):

OCEKIVANISTETNI EFEKTI DERIVACIONIH MINI HIDROELEKTRANA NA PLANINSKE EKOSISTEME SRBIJE 
Svim zainteresovanima
 
Zakon o zaštiti prirode (Službeni glasnik Republike Srbije br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016) u Članu 18., stav 4. određuje da su zabranjene sve aktivnosti koje ugrožavaju hidrološke pojave ili opstanak i očuvanje biološke raznovrsnosti u vlažnim ili vodenim ekosistemima. U stavu 5. stoji napomena da resorno ministarstvo poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede odredjuje kolicinu vode neophodne za ocuvanje biodiverziteta u podrucjima koja nisu zaštićena nakon što dobije odobrenje resornog ministarstva za zaštitu prirode, dok je procedura odobravanja koja se primenjuje u zaštićenim podrucjima obrnuta. Članom 35. ovaj Zakon definiše zone zaštite u raznim tipovima zaštićenih područja i određuje potpunu zabranu bilo kakvih aktivnosti i gradjevinskih radova u prvoj zoni zaštite, dok u drugoj zoni zaštite ograničava izgradnju hidroelektrana i drugih postrojenja koja menjaju hidrologiju i hidromorfologiju staništa vodotokova. Takodje definiše ovlašćenja državnih ustanova u preciznijem regulisanju ove oblasti. Član 36. definiše strogo zaštićene vrste i zaštićene vrste kao i  opšte kriterijume za njihovo određivanje, dok Članovi 71. - 95. regulišu upravljanje tim vrstama i njihovo korišćenje.
Na osnovu Člana 4. Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni glasnik Republike Srbije  br. 5/2010), zaštita strogo zaštićenih vrsta se ostvaruje zabranom njihovog korišćenja, uništavanja i preduzimanja bilo kog vida aktivnosti koji može da ugrozi te divlje vrste i njihova staništa, izuzev ako resorno ministarstvo odobri njihovo korišćenje pod specificnim uslovima i na način koji je određen Zakonom o zaštiti prirode. Na osnovu Člana 6. Pravilnika o proglašenju i strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, zaštita zaštićenih vrsta se ostvaruje ograničavanjem njihovog korišćenja, zabranom njihovog uništavanja i preduzimanja ostalih aktivnosti koje ugrožavaju te vrste i njihova staništa. Zaštićene vrste mogu biti korišćene samo u uslovima i na nacin određen Zakonom o zaštiti prirode i sa dozvolom izdatom od strane resornog ministarstva, sa izuzetkom zaštićenih vrsta riba i lovne divljači za koje su uslovi korišćenja propisani ribolovnim i lovnim zakonodavstvom.
Strogo zaštićene vrste kičmenjaka u ekosistemima planinskih potoka Srbije (Aneks I- Strogo zaštićene vrste divljih biljaka, životinja i gljiva) su:
•Vidra Lutra lutra
•Vodomar Alcedo atthis
•Vodenkos Cinclus cinclus
•Belouška Natrix natrix
•Ribarica Natrix tessellata
•Žutotrbi mukac Bombina variegata
•Grcka žaba Rana graeca
•Balkanski vijun Cobitis elongata
•Zlatni vijun Sabanjejewia aurata
•Istočna brkica Oxynoemacheilus bureschi
•Istočna mrenka Barbus cyclolepis
•Vladikovljeva paklara Eudontomyzon vladykovi
Takodje, Strogo Zaštićene su tri vrste vodenih cvetova (Ephemeroptera), po osam vrsta kamenjarki (Plecoptera) i tularaša (Trichoptera), kao i dve vrste rakova (Decapoda) koje nastanjuju planinske vodotokove Srbije.
Zaštićene vrste životinja u ekosistemima planinskih vodotokova Srbije (Aneks II-Zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva) su:
•Brkica Barbatula barbatula
•Potočna mrena Barbus balcanicus
•Skobalj Chondrostoma nasus
•Govedarka Gobio albipinnatus
•Klen Squalius cephalus
•Lipljen Thymallus thymallus
•Potočna pastrmka Salmo trutta
•Makedonska pastrmka Salmo macedonicus
•Mladica Hucho hucho
•Peš Cottus gobio
Takodje, u Zaštićene vrste spadaju i sedam vrsta vilinih konjica (Odonata), tri vrste kamenjarki (Plecoptera), pet vrsta tularaša (Trichoptera) i jedna vrsta vodenih cvetova (Ephemeroptera) koje obitavaju u planinskim vodotokovima Srbije.
Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 128/2014), Član 22., stav 1, Red 6) odredjuje da su opstrukcija, izmeštanje ili crpljenje vode iz vodotoka zabranjeni ako ugrožavaju lokalne populacije vrsta riba i u Članu 27., stav 1., odredjuje da je izgradnja energetskih postrojenja u vodotokovima dozvoljena ako omogućava mrešćenje, migraciju i očuvanje ribljeg fonda, dok je u stavovima 2. i 3. odredjeno da su upravljanje branama i rekonstrukcija energetskih postrojenja dozvoljeni samo ako migracija ribljih vrsta nije ugrožena ili prekinuta navedenim aktivnostima. Clanom 29., stav 2. odredjeno je da nije dozvoljeno sprovođenje ni jedne mere koja menja hidrološki režim ribnjaka na takav način da ugrožava životni ciklus ribljih vrsta, a naročito njihov mrest. Članovima 58. i 60. ovaj zakon takođe odredjuje kazne za kršenje zabrana definisanih prethodnim članovima.
Kao dodatak zvaničnim i zakonskim odredbama, naučna otkrića o raznovrsnosti potočne i makedonske pastrmke u Srbiji (Marić i sar. 2006; Tošić i sar. 2013, 2016; Simonović i sar. 2017), kao i o mladici i lipljenu (Marić i sar. 2011, 2014) ukazuju na snažnu potrebu za zaštitom određenih planinskih vodotokova i njihovo izuzeće iz bilo kog vida građevinskih aktivnosti.
U najugroženije tipove vodenih staništa spadaju izvorišni delovi planinskih reka koja naseljavaju endemicne i specificne potocne i Makedonske pastrmke. Reke koje se u predelu Đerdapske klisure ulivaju u Dunav –Kožica, Zlatica, Mala Boljetinska, Zamna i Vratna, kao i reke sliva Crnog Timoka, predstavljaju stanište  posebne genetičke varijante potočne pastrmke (mt DNA haplotip Da23c); izvorišni delovi reka Vrle i Džepske koje se ulivaju u Južnu Moravu predstavljaju dom  predačkih i naročitih haplotipova potočne pastrmke (Da-Vr i Da-Dž); izvorišni delovi reke Vlasine predstavljaju stanište specificnog Da-V1 haplotipa potočne pastrmke; vodotokovi sliva reke Dragovištice, odnosno reka Božica i njene pritoke su stanište makedonske pastrmke drevnog, naročitog mtDNK haplotipa (haplotip Ad-Bož).
Imajući u vidu posebnost ovih vrsta potocnih pastrmki na svetskom nivou, njihova staništa bi morala biti izuzeta iz bilo kakvih aktivnosti koje mogu ugroziti opstanak ovog pastrmskog fonda. Na žalost, iako jedinstveni, svi ovi vodotokovi već su stavljeni na spisak za izgradnju malih derivacionih hidroelektrana, a izgradnja energetskih postrojenja na nekim vodotokovima  u okviru izvorišta reke Vlasine je skoro završena. Ovo predstavlja ogromno i direktno ugrožavanje posebnog i endemičnog genskog fonda navedenih pastrmskih vrsta. U izvorišnim delovima većine ostalih pastrmskih vodotokova – slivovi reka Nišave, Ibra, Južne, Zapadne, Velike Morave i Drine – još uvek postoje čiste populacije geneticke varijante potočne pastrmke  (na primer mt DNK haplotip Da1) koje su karakteristične za Zapadni Balkan. Očuvanost ovih genetičkih varijanti čini ih znacajnim genetičkim resursom i daje im veliku konzervacionu vrednost koja bi mogla biti ozbiljno ugrožena izgradnjom derivacionih mini-hidro elektrana i time izazvanom fragmentacijom veoma krhkih potočnih ekosistema.
I mladica i lipljen se u gornjem delu reke Ibar u jugozapadnoj Srbiji nalaze na južnoj granici svog areala rasprostranjenja. Pošto je fond mladice u Srbiji genetički veoma specifičan u okviru matične istocne filogenetske grupe kojoj ona pripada i već je veoma ugrožen pregrađivanjem reka Ibar, Lim i Drina gde mladica prirodno živi, dalja fragmentacija staništa izgradnjom hidroelektrana bilo kog tipa bi svakako vremenom dovela do gubitka njihove originalne genetičke strukture, ako ne i do njihovog potpunog izumiranja. Lipljeni, koji su u Srbiji primarno čak više zastupljeni u velikim planinskim rekama kao Lim, Ibar i Drina, kao i u njihovim većim pritokama, mogli bi deliti sudbinu mladice i nestati čak i brže usled nedostatka pogodnih rečnih staništa.
Neophodno je istaći da šteta koja bi mogla biti učinjena izgradnjom bilo kog tipa hidroelektrana ne može biti ublažena izgradnjom ribljih staza, jer ih ni potočna, niti makedonska pastrmka, kao ni lipljen ili mladica ne koriste. Sve ove vrste riba su teritorijalne i ne-migratorne i kreću se tokom dana u okviru veoma ograničenog prostora u svom staništu, od mesta za skrivanje i odmaranje do mesta za hranjenje, a sezonski se pomeraju do obližnjih pogodnih mesta za mrest. Ove vrste ne preduzimaju velike zimske, hranidbene ili reproduktivne migracije i stoga ne poseduju migratorni instinkt. Neke druge vrste riba koje dele stanište sa pastrmkama mogle bi koristiti riblje prolaze, a to su na primer skobalji (Chondrostoma nasus) i mrene (Barbus barbus), ali je efikasnost tih prolaza poznata samo za migracije u delove vodotoka koji se nalaze uzvodno od brana. Na žalost, mora se imati u vidu da je dokazana mnogo manja efikasnost ribljih staza za nizvodne migracije odraslih jedinki riba i posebno mlađi, te tako riblje staze ne doprinose znacajno dobrobiti većine vrsta riba za koje su izgradjene.
Bez obzira na formalno ispunjavanje uslova za izgradnju hidroelektrana koji obuhvataju “ekoloski prihvatljiv nivo protoka” (poznat i kao “biološki minimum”) za svaki od vodotokova na kome je planirana izgradnja ovih postrojenja, to je pogrešan pristup kada su u pitanju vodotokovi koje naseljava potočna pastrmka i derivacione hidroelektrane. Svaki od pastrmskih vodotokova na Balkanu je već na biološkom minimumu vode tokom većeg dela godine zbog male geografske širine, relativno tople klime i relativno niskih nadmorskih visina u poređenju sa nekim drugim pastrmskim vodotokovima u svetu. Ako tome dodamo i malu veličinu naših vodotokova, opasnost od preusmeravanja vode van rečnog korita zbog snabdevanja hidroelektrane dovodi u pitanje opstanak ne samo potočne pastrmke, već i svih ostalih organizama koji naseljavaju to vodeno stanište. U poredjenju sa vodotokovima Centralne i Severne Evrope, kao i Severne Amerike, gde je klima hladnija i gde se pastrmski delovi vodotokova cesto protežu desetinama i stotinama kilometara, na Balkanu ima svega nekoliko vodotokova naseljenih pastrmskim vrstama koji su duži od deset ili dvadeset kilometara, pre svega zbog brzog zagrevanja vode i zbog posledicne negativne promene svih drugih sredinskih uslova neophodnih za opstanak pastrmki. Tokom eona biološke evolucije, potočna pastrmka i druge endemične pastrmske vrste Balkana prilagodile su se na godišnji vodni režim na taj način da se mreste tokom zime, kada je nivo vode nizak ali i veoma stabilan. Bilo kakvo izmeštanje vode iz rečnog korita u dužini od nekoliko kilometara u periodu kada potočne pastrmke imaju povećane energetske potrebe ostaviće trla potočnih pastrmki sa oplođenom ikrom u plićacima na suvom i tako izazvati njihovo ugibanje. Takodje, odvraćanje vode i pad protoka u nizvodnim delovima vodotoka može izazvati ugibanje puževa, larvi vodenih cvetova, kamenjarki i tularaša, kao i drugih vodenih organizama koji predstavljaju hranu za potočnu pastrmku i druge vrste riba u ekosistemima planinskih vodotokova. Na taj nacin, opstanak potočne i drugih vrsta pastrmki mogao bi biti ugrožen bilo zbog ogromnog pada prirodne produkcije, ili zbog promene genetičke strukture (genetički drift, efekat uskog grla, gubitak samosvojne heterozigotnosti) do koje bi moglo doći zbog postepenog izumiranja koje može dovesti do potpunog nestanka. 
Kada se sagleda visoka konzervaciona vrednost mnogih lokalnih populacija potočne i drugih vrsta pastrmki i nemogućnost da se smanje negativni efekti izgradnje hidroelektrana putem postavljanja ribljih staza zbog nesposobnosti pastrmskih vrsta i drugih organizama da ih efektivno iskoriste, jasno je da nema izvodljive opcije za izgradnju mini hidroelektrana na pastrmskim rekama Balkana.
Dr Predrag Simonović, redovni profesor i naučni savetnik 
Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet i Institut za biološka istrazivanja „Siniša Stanković“

Nadam se da će me budućnost demantovati u pogledu mog uobičajenog stava o ovakvim tekstovima da im nedostaje rupa na sredini da bi mogli na nešto da se nataknu-biće mi neizmerno drago da sam u krivu.
Nazad na vrh Ići dole
100ka
Forum moderator
Forum moderator
100ka

Broj poruka : 6792
Godina : 35
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Pet 4 Jan 2019 - 13:27

Peđa hvala za tekst.
27.1.2019.
Udruženje Odbranimo reke Stare planine sprema protest u Beogradu na Studentskom trgu.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
bokac
Royal coachman
Royal coachman
bokac

Broj poruka : 2462
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Ned 13 Jan 2019 - 20:39

Nazad na vrh Ići dole
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
pedjabg

Broj poruka : 817
Godina : 56
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Ned 13 Jan 2019 - 21:28

Odlična vest, samo da se ovo održi i potpuno obustavi na Grzi i da se proširi i drugde. Od najavljenog skupa polovinom decembra u Raškoj se odustalo, preCednik opštine nije imao petlju da založi svoj ugled, valjda, jer valjda ga građani nisu ni platili kad je dolazio na vlast-dakle, opravdano. Za razliku od predsednika opštine SNSovca u Petrovcu na Mlavi koji se malo naljutio i na susednog kolegu u Uzvodnoj Žagubici... Svaki slučaj ima svoju priču, razloge, okolnosti i to čini predviđanja ishoda inicijativa vrlo nezahvalnim. Ipak, eto, inspektor se setio u Rakiti da nešto nije u skladu sa, pa je postavljanje cevi stopirano, ali mislim da je mašinska zgradica izgrađena...nadam se da nisu i generator doneli, pa će moći u toj kućici da naprave...nešto drugo.
Ma sve je ovde potpuno nadrealno. Vidimo se 27. januara na Platou. "KAŽI NE NA MHE"!
Nazad na vrh Ići dole
100ka
Forum moderator
Forum moderator
100ka

Broj poruka : 6792
Godina : 35
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Ned 13 Jan 2019 - 22:44

Ko ne došo dvaj'st sedmog na plato
Dabogda mu udice zaHrđale
I dabogad ribu više ne upec'o

_________________
Nazad na vrh Ići dole
radezamora
Green drake
Green drake
radezamora

Broj poruka : 216
Godina : 65
Location : NOVO SELO - zapadnomoravsko
Datum upisa : 02.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Pon 14 Jan 2019 - 19:15

да бар подржим овај протест овако, ако не могу непосредно да учествујем-срећно момци.
у општини врњачка бања 2014. је председник општине уговарао изградњу  три миниелектране на делу мораве који припада овој општини у којој живим/21 км тока/, текст је ваљда био у куриру и требало је то да се оконча 2017, у сарадњи са извесном немачком фирмом, вероватно се стишало мало то због планиране изградње западноморавског  коридора појате-прељина, нисам баш довољно обавештен. морам да признам да је погубније то што је у околини предвиђен тај масакр на малим дивљим водотоцима, какав је  у близини већ изведен  на  јошаничкој реци која се улива у ибар. прочитах сад и пеђин текст - прилог о угроженим врстама, не знам како сам ово прескочио!
Nazad na vrh Ići dole
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
pedjabg

Broj poruka : 817
Godina : 56
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Pon 14 Jan 2019 - 20:47

radezamora ::
прочитах сад и пеђин текст - прилог о угроженим врстама, не знам како сам ово прескочио!

Ma lako, Rade, vidiš da i te što rade studije uticaja na životnu sredinu ne treba previše osuđivati šta pišu, jer kako se lako preskoči sve što piše.

A i dosadno je u p.m.

Jošanica je eklatantni primer onog pro čeka sve male i srednje reke Srbije, jer je u Raškoj opština sve brzo završila, dok se Vlasi nisu dosetili. A sad ne smeju da organizuju sednicu skupštine opštine posvećenu tome-u stvari, ne mogu. Ko će da im dođe i zašto? Pa gotovo je.
Mada tu ima tušta i tma lepih, malih reka za upropaštavanje. I nekako previše gde može da bude pastrmke, a gde je jedva ima-sve pokradeno. Verovatno od Beograđana, Novosađana, a Boga mi Nišlije su mi tu još i najsumnjivije.

Možda je ovo s ucevljavanjem pastrmskih voda samo Božja pravda zbog krivolova? Jer, svako ima vlast i reke prema sebi.
Nazad na vrh Ići dole
radezamora
Green drake
Green drake
radezamora

Broj poruka : 216
Godina : 65
Location : NOVO SELO - zapadnomoravsko
Datum upisa : 02.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Uto 15 Jan 2019 - 9:44

Jer, svako ima vlast i reke prema sebi.
да, професоре, јасно ми је/а и пуно породица из тог  рашког краја-копаоник-жељин-рогозна- сад су мештани села у коме живим/
Nazad na vrh Ići dole
bokac
Royal coachman
Royal coachman
bokac

Broj poruka : 2462
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Pet 25 Jan 2019 - 18:28

Nazad na vrh Ići dole
radezamora
Green drake
Green drake
radezamora

Broj poruka : 216
Godina : 65
Location : NOVO SELO - zapadnomoravsko
Datum upisa : 02.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Pet 25 Jan 2019 - 20:40

лепо, разглашено, видим и на другим сајтовима,од мене прихваћено, надајмо се повољном исходу и  нека нам је св. сава у помоћи ако богдадне , да не упоређујем  ова два значајна датума
Nazad na vrh Ići dole
bokac
Royal coachman
Royal coachman
bokac

Broj poruka : 2462
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Ned 27 Jan 2019 - 20:15

https://www.danas.rs/drustvo/odrzan-protest-protiv-izgradnje-malih-hidroelektrana/
Nazad na vrh Ići dole
100ka
Forum moderator
Forum moderator
100ka

Broj poruka : 6792
Godina : 35
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Ned 27 Jan 2019 - 23:26

Krenuli smo, sada nema stajanja!

_________________
Nazad na vrh Ići dole
radezamora
Green drake
Green drake
radezamora

Broj poruka : 216
Godina : 65
Location : NOVO SELO - zapadnomoravsko
Datum upisa : 02.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   Pon 28 Jan 2019 - 10:04

браво за све ово, ево и леп говор министра тривуна на хепи телевизији-ваљда је искрен у подржавању
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Hidroelektrane na Balkanu   

Nazad na vrh Ići dole
 
Hidroelektrane na Balkanu
Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MUŠIČARENJE :: Mušičarska biologija :: Ekologija-
Skoči na: