Paceri,
Evo dole teksta koji je otišao u svet. Nadam se da će imati smisla, a napisan je za pirotski pokret da se zaštite reke Stare planine (ako sam dobro shvatio):
OCEKIVANISTETNI EFEKTI DERIVACIONIH MINI HIDROELEKTRANA NA PLANINSKE EKOSISTEME SRBIJE
Svim zainteresovanima
Zakon o zaštiti prirode (Službeni glasnik Republike Srbije br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016) u Članu 18., stav 4. određuje da su zabranjene sve aktivnosti koje ugrožavaju hidrološke pojave ili opstanak i očuvanje biološke raznovrsnosti u vlažnim ili vodenim ekosistemima. U stavu 5. stoji napomena da resorno ministarstvo poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede odredjuje kolicinu vode neophodne za ocuvanje biodiverziteta u podrucjima koja nisu zaštićena nakon što dobije odobrenje resornog ministarstva za zaštitu prirode, dok je procedura odobravanja koja se primenjuje u zaštićenim podrucjima obrnuta. Članom 35. ovaj Zakon definiše zone zaštite u raznim tipovima zaštićenih područja i određuje potpunu zabranu bilo kakvih aktivnosti i gradjevinskih radova u prvoj zoni zaštite, dok u drugoj zoni zaštite ograničava izgradnju hidroelektrana i drugih postrojenja koja menjaju hidrologiju i hidromorfologiju staništa vodotokova. Takodje definiše ovlašćenja državnih ustanova u preciznijem regulisanju ove oblasti. Član 36. definiše strogo zaštićene vrste i zaštićene vrste kao i opšte kriterijume za njihovo određivanje, dok Članovi 71. - 95. regulišu upravljanje tim vrstama i njihovo korišćenje.
Na osnovu Člana 4. Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni glasnik Republike Srbije br. 5/2010), zaštita strogo zaštićenih vrsta se ostvaruje zabranom njihovog korišćenja, uništavanja i preduzimanja bilo kog vida aktivnosti koji može da ugrozi te divlje vrste i njihova staništa, izuzev ako resorno ministarstvo odobri njihovo korišćenje pod specificnim uslovima i na način koji je određen Zakonom o zaštiti prirode. Na osnovu Člana 6. Pravilnika o proglašenju i strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, zaštita zaštićenih vrsta se ostvaruje ograničavanjem njihovog korišćenja, zabranom njihovog uništavanja i preduzimanja ostalih aktivnosti koje ugrožavaju te vrste i njihova staništa. Zaštićene vrste mogu biti korišćene samo u uslovima i na nacin određen Zakonom o zaštiti prirode i sa dozvolom izdatom od strane resornog ministarstva, sa izuzetkom zaštićenih vrsta riba i lovne divljači za koje su uslovi korišćenja propisani ribolovnim i lovnim zakonodavstvom.
Strogo zaštićene vrste kičmenjaka u ekosistemima planinskih potoka Srbije (Aneks I- Strogo zaštićene vrste divljih biljaka, životinja i gljiva) su:
•Vidra Lutra lutra
•Vodomar Alcedo atthis
•Vodenkos Cinclus cinclus
•Belouška Natrix natrix
•Ribarica Natrix tessellata
•Žutotrbi mukac Bombina variegata
•Grcka žaba Rana graeca
•Balkanski vijun Cobitis elongata
•Zlatni vijun Sabanjejewia aurata
•Istočna brkica Oxynoemacheilus bureschi
•Istočna mrenka Barbus cyclolepis
•Vladikovljeva paklara Eudontomyzon vladykovi
Takodje, Strogo Zaštićene su tri vrste vodenih cvetova (Ephemeroptera), po osam vrsta kamenjarki (Plecoptera) i tularaša (Trichoptera), kao i dve vrste rakova (Decapoda) koje nastanjuju planinske vodotokove Srbije.
Zaštićene vrste životinja u ekosistemima planinskih vodotokova Srbije (Aneks II-Zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva) su:
•Brkica Barbatula barbatula
•Potočna mrena Barbus balcanicus
•Skobalj Chondrostoma nasus
•Govedarka Gobio albipinnatus
•Klen Squalius cephalus
•Lipljen Thymallus thymallus
•Potočna pastrmka Salmo trutta
•Makedonska pastrmka Salmo macedonicus
•Mladica Hucho hucho
•Peš Cottus gobio
Takodje, u Zaštićene vrste spadaju i sedam vrsta vilinih konjica (Odonata), tri vrste kamenjarki (Plecoptera), pet vrsta tularaša (Trichoptera) i jedna vrsta vodenih cvetova (Ephemeroptera) koje obitavaju u planinskim vodotokovima Srbije.
Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 128/2014), Član 22., stav 1, Red 6) odredjuje da su opstrukcija, izmeštanje ili crpljenje vode iz vodotoka zabranjeni ako ugrožavaju lokalne populacije vrsta riba i u Članu 27., stav 1., odredjuje da je izgradnja energetskih postrojenja u vodotokovima dozvoljena ako omogućava mrešćenje, migraciju i očuvanje ribljeg fonda, dok je u stavovima 2. i 3. odredjeno da su upravljanje branama i rekonstrukcija energetskih postrojenja dozvoljeni samo ako migracija ribljih vrsta nije ugrožena ili prekinuta navedenim aktivnostima. Clanom 29., stav 2. odredjeno je da nije dozvoljeno sprovođenje ni jedne mere koja menja hidrološki režim ribnjaka na takav način da ugrožava životni ciklus ribljih vrsta, a naročito njihov mrest. Članovima 58. i 60. ovaj zakon takođe odredjuje kazne za kršenje zabrana definisanih prethodnim članovima.
Kao dodatak zvaničnim i zakonskim odredbama, naučna otkrića o raznovrsnosti potočne i makedonske pastrmke u Srbiji (Marić i sar. 2006; Tošić i sar. 2013, 2016; Simonović i sar. 2017), kao i o mladici i lipljenu (Marić i sar. 2011, 2014) ukazuju na snažnu potrebu za zaštitom određenih planinskih vodotokova i njihovo izuzeće iz bilo kog vida građevinskih aktivnosti.
U najugroženije tipove vodenih staništa spadaju izvorišni delovi planinskih reka koja naseljavaju endemicne i specificne potocne i Makedonske pastrmke. Reke koje se u predelu Đerdapske klisure ulivaju u Dunav –Kožica, Zlatica, Mala Boljetinska, Zamna i Vratna, kao i reke sliva Crnog Timoka, predstavljaju stanište posebne genetičke varijante potočne pastrmke (mt DNA haplotip Da23c); izvorišni delovi reka Vrle i Džepske koje se ulivaju u Južnu Moravu predstavljaju dom predačkih i naročitih haplotipova potočne pastrmke (Da-Vr i Da-Dž); izvorišni delovi reke Vlasine predstavljaju stanište specificnog Da-V1 haplotipa potočne pastrmke; vodotokovi sliva reke Dragovištice, odnosno reka Božica i njene pritoke su stanište makedonske pastrmke drevnog, naročitog mtDNK haplotipa (haplotip Ad-Bož).
Imajući u vidu posebnost ovih vrsta potocnih pastrmki na svetskom nivou, njihova staništa bi morala biti izuzeta iz bilo kakvih aktivnosti koje mogu ugroziti opstanak ovog pastrmskog fonda. Na žalost, iako jedinstveni, svi ovi vodotokovi već su stavljeni na spisak za izgradnju malih derivacionih hidroelektrana, a izgradnja energetskih postrojenja na nekim vodotokovima u okviru izvorišta reke Vlasine je skoro završena. Ovo predstavlja ogromno i direktno ugrožavanje posebnog i endemičnog genskog fonda navedenih pastrmskih vrsta. U izvorišnim delovima većine ostalih pastrmskih vodotokova – slivovi reka Nišave, Ibra, Južne, Zapadne, Velike Morave i Drine – još uvek postoje čiste populacije geneticke varijante potočne pastrmke (na primer mt DNK haplotip Da1) koje su karakteristične za Zapadni Balkan. Očuvanost ovih genetičkih varijanti čini ih znacajnim genetičkim resursom i daje im veliku konzervacionu vrednost koja bi mogla biti ozbiljno ugrožena izgradnjom derivacionih mini-hidro elektrana i time izazvanom fragmentacijom veoma krhkih potočnih ekosistema.
I mladica i lipljen se u gornjem delu reke Ibar u jugozapadnoj Srbiji nalaze na južnoj granici svog areala rasprostranjenja. Pošto je fond mladice u Srbiji genetički veoma specifičan u okviru matične istocne filogenetske grupe kojoj ona pripada i već je veoma ugrožen pregrađivanjem reka Ibar, Lim i Drina gde mladica prirodno živi, dalja fragmentacija staništa izgradnjom hidroelektrana bilo kog tipa bi svakako vremenom dovela do gubitka njihove originalne genetičke strukture, ako ne i do njihovog potpunog izumiranja. Lipljeni, koji su u Srbiji primarno čak više zastupljeni u velikim planinskim rekama kao Lim, Ibar i Drina, kao i u njihovim većim pritokama, mogli bi deliti sudbinu mladice i nestati čak i brže usled nedostatka pogodnih rečnih staništa.
Neophodno je istaći da šteta koja bi mogla biti učinjena izgradnjom bilo kog tipa hidroelektrana ne može biti ublažena izgradnjom ribljih staza, jer ih ni potočna, niti makedonska pastrmka, kao ni lipljen ili mladica ne koriste. Sve ove vrste riba su teritorijalne i ne-migratorne i kreću se tokom dana u okviru veoma ograničenog prostora u svom staništu, od mesta za skrivanje i odmaranje do mesta za hranjenje, a sezonski se pomeraju do obližnjih pogodnih mesta za mrest. Ove vrste ne preduzimaju velike zimske, hranidbene ili reproduktivne migracije i stoga ne poseduju migratorni instinkt. Neke druge vrste riba koje dele stanište sa pastrmkama mogle bi koristiti riblje prolaze, a to su na primer skobalji (Chondrostoma nasus) i mrene (Barbus barbus), ali je efikasnost tih prolaza poznata samo za migracije u delove vodotoka koji se nalaze uzvodno od brana. Na žalost, mora se imati u vidu da je dokazana mnogo manja efikasnost ribljih staza za nizvodne migracije odraslih jedinki riba i posebno mlađi, te tako riblje staze ne doprinose znacajno dobrobiti većine vrsta riba za koje su izgradjene.
Bez obzira na formalno ispunjavanje uslova za izgradnju hidroelektrana koji obuhvataju “ekoloski prihvatljiv nivo protoka” (poznat i kao “biološki minimum”) za svaki od vodotokova na kome je planirana izgradnja ovih postrojenja, to je pogrešan pristup kada su u pitanju vodotokovi koje naseljava potočna pastrmka i derivacione hidroelektrane. Svaki od pastrmskih vodotokova na Balkanu je već na biološkom minimumu vode tokom većeg dela godine zbog male geografske širine, relativno tople klime i relativno niskih nadmorskih visina u poređenju sa nekim drugim pastrmskim vodotokovima u svetu. Ako tome dodamo i malu veličinu naših vodotokova, opasnost od preusmeravanja vode van rečnog korita zbog snabdevanja hidroelektrane dovodi u pitanje opstanak ne samo potočne pastrmke, već i svih ostalih organizama koji naseljavaju to vodeno stanište. U poredjenju sa vodotokovima Centralne i Severne Evrope, kao i Severne Amerike, gde je klima hladnija i gde se pastrmski delovi vodotokova cesto protežu desetinama i stotinama kilometara, na Balkanu ima svega nekoliko vodotokova naseljenih pastrmskim vrstama koji su duži od deset ili dvadeset kilometara, pre svega zbog brzog zagrevanja vode i zbog posledicne negativne promene svih drugih sredinskih uslova neophodnih za opstanak pastrmki. Tokom eona biološke evolucije, potočna pastrmka i druge endemične pastrmske vrste Balkana prilagodile su se na godišnji vodni režim na taj način da se mreste tokom zime, kada je nivo vode nizak ali i veoma stabilan. Bilo kakvo izmeštanje vode iz rečnog korita u dužini od nekoliko kilometara u periodu kada potočne pastrmke imaju povećane energetske potrebe ostaviće trla potočnih pastrmki sa oplođenom ikrom u plićacima na suvom i tako izazvati njihovo ugibanje. Takodje, odvraćanje vode i pad protoka u nizvodnim delovima vodotoka može izazvati ugibanje puževa, larvi vodenih cvetova, kamenjarki i tularaša, kao i drugih vodenih organizama koji predstavljaju hranu za potočnu pastrmku i druge vrste riba u ekosistemima planinskih vodotokova. Na taj nacin, opstanak potočne i drugih vrsta pastrmki mogao bi biti ugrožen bilo zbog ogromnog pada prirodne produkcije, ili zbog promene genetičke strukture (genetički drift, efekat uskog grla, gubitak samosvojne heterozigotnosti) do koje bi moglo doći zbog postepenog izumiranja koje može dovesti do potpunog nestanka.
Kada se sagleda visoka konzervaciona vrednost mnogih lokalnih populacija potočne i drugih vrsta pastrmki i nemogućnost da se smanje negativni efekti izgradnje hidroelektrana putem postavljanja ribljih staza zbog nesposobnosti pastrmskih vrsta i drugih organizama da ih efektivno iskoriste, jasno je da nema izvodljive opcije za izgradnju mini hidroelektrana na pastrmskim rekama Balkana.
Dr Predrag Simonović, redovni profesor i naučni savetnik
Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet i Institut za biološka istrazivanja „Siniša Stanković“Nadam se da će me budućnost demantovati u pogledu mog uobičajenog stava o ovakvim tekstovima da im nedostaje rupa na sredini da bi mogli na nešto da se nataknu-biće mi neizmerno drago da sam u krivu.
Prijem 
